Почеци организоване борбе за јавно здравље у земљи везују се за 1921. годину, када је у Шапцу основана прва српска бактериолошка станица, и једна међу пет станица у некадашњој Краљевини Југославији. Од службе која се бавила испитивањем узрочника заразних болести – маларијe, трахома, туберкулозе, сифилиса, вашљивости, прошао је век обележен променама и напорима за здравствену просвећеност. Данас је та борба важнија него икад.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/11/Picture1.jpg)
У слоган – од бактериолошке станице до мобилне апликације, установе која је стоти рођендан прославила ове године, стала је суштина еволуције шабачког Завода за јавно здравље. Некада први у округу и држави, а данас у врху праћења трендова аналитике, дијагностике, превенције и контроле.
– Када се броји много је, а замислите колико је то дуго време када се унапређује и води константна борба за здравље грађана. Тај и такав век доживео је Завод за јавно здравље Шабац. Јубилеј дуг читав један век је и понос и прослава, као и мирење непомирљивог – каже директор Завода др Бранко Вујковић.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/11/markica.jpg)
Завод – данашњи чувар народног здравља на годишњем нивоу уради неколико десетина хиљада прегледа, око 200.000 лабораторијских анализа за преко 60.000 пацијената Мачванског округа, чиме опслужује 8 домова здравља и 2 опште болнице. У време експанзије вируса Ковид-19 нарочито је постало очигледан значај ове институције.
– За Завод за јавно здравље у последње две године чули су и они који никада нису знали шта се и са колико одговорности и посвећености ради у згради Јована Цвијића број 1. Многи су баш овде долазили по помоћ, ове или у протеклих десет деценија – истиче Вујковић.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/11/Picture3.jpg)
Богата историја установе почиње са првом свешћу о важности заштите од болести. То ће посебно бити изражено након Првог светског рата, који, након материјалних разарања, људских жртава и немања основних хигијенских услова, за последицу има прегршт заразних болести.
Прва у Србији, а једна од пет бактериолошких станица на територији Југославије – остале су формиране у Осијеку, Загребу, Дубровнику и Скопљу, била је управо у Шапцу. Шабачка бактериолошка станица, основана 1. новембра 1921, заменила је своју претходницу –Антималаричну станицу, насталу неки месец раније због веома распрострањене маларије.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/11/Picture2-1.jpg)
Најпре је Бактериолошка станица радила као Бактериолошко одељење Шабачке окружне болнице, али је већ половином 1922. године претворена у засебну установу. Од тада је ова претеча Завода мењала својства и називе.
У саставу Дома народног здравља била је од 1928. до 1946.године, када је успостављена Окружна санитарно-епидемиолошка станица, међутим, убрзо новоформирана држава после Другог светског рата пред здравствени систем ставља нове захтеве, па тако 1954. године ова станица постаје Хигијенски завод.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/11/57133809_2278431519150180_1179556331976130560_n.jpg)
Хигијенски завод у Шапцу покривао је територију шест срезова са близу 220.000 становника и више од 30% неписмених. Овај податак јасно указује на потребу за едукацијом и здравственим просвећивањем. Послератне прилике и немаштина, уз незнање, утицали су на веома лоше хигијенске услове, што је доводило до великог броја оболелих и умрлих. Свест о потреби превенције заразних болести у наредним годинама ширила се предавањима, пропагандним материјалом, едукативним филмовима.
Ново доба почиње 1961. од коначног оснивања Завода за здравствену заштиту – превентивне установе које прате и проучавају здравствено стање становништва и хигијенске прилике, спроводе хигијенско-епидемиолошке мере, обављају лабораторијске анализе, планирају рад и развој здравствене службе, организују и спроводе здравствено васпитање.
Године 1981. Завод је имао само два запослена – лекара специјалисту, који је обављао посао директора и једног економисту. Следеће, 1982. у заводу ће бити шест запослених, да би за годину дана тај број порастао на 38. Године 1983. у надлежност добија хигијенско-епидемиолошку службу са токсикологијом, хемијску лабораторију и део микробиолошке лабораторије.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/11/Picture4.jpg)
Када је превентива и брзо деловање у кризним ситуацијама у питању већ тада је допринос Завода био немерљив. Облици функционисања су се мењали, али база је увек била у људству.
– У Завод сам, као млад лекар дошао давне 1983. године. Заједно са колегама провео сам много мукотрпног рада у спровођењу одређених процедура рада у епидемиологији. Био сам координатор у процесу имунизације у целом округу. Држао сам предавања у домовима здравља у целом Мачванском, тада и Колубарском округу о болестима које су биле актуелне крајем прошлог века – трихинелози, АИДС–у који се тада тек проширио, заразној жутици, хепатитису б и др. На почетку рада Завода био сам задужен за надзор над заразним болестима и здравствено-васпитни рад, све до доласка нових колега – каже др Драгутин Марковић, епидемиолог у пензији.
Дани проведени у Заводу за Драгутина Марковића представљају најлепша сећања.
– Ту сам провео тридесет година, и сваки посао радио сам од срца, у дивном колективу. Као и посао, и дружење је било на високом нивоу, па сам и након одласка у пензију наставио да се дружим са драгим људима из ове установе – прича.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/11/IMG_20210923_104220-1024x768.jpg)
Завод за заштиту здравља у данашњем облику формиран је 10.10.1990. године. Изградња, а затим и проширење новог објекта 2006. године на углу улица Драгољуба Јовичића и Јована Цвијића у Шапцу, повећали су компетенције Завода, а заштиту становништва учинили извеснијим.
Са новим простором дошло је и ново име – одлуком Министарства здравља Завод за заштиту здравља „Вера Благојевић“ 2007. постаје Завод за јавно здравље – Шабац.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/11/Picture5-1024x768.jpg)
У последње две деценије све службе Завода прошле су кроз низ трансформација. Значај ове институције постао је видљивији у алармантном епидемиолошком тренутку – по питању аналитичко-превентивних метода, струке, али и информисања грађана.
Из серијала НАСЛЕЂА ТРАГ. Пројекат је суфинансиран из буџета Града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.