Počeci organizovane borbe za javno zdravlje u zemlji vezuju se za 1921. godinu, kada je u Šapcu osnovana prva srpska bakteriološka stanica, i jedna među pet stanica u nekadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji. Od službe koja se bavila ispitivanjem uzročnika zaraznih bolesti – malarije, trahoma, tuberkuloze, sifilisa, vašljivosti, prošao je vek obeležen promenama i naporima za zdravstvenu prosvećenost. Danas je ta borba važnija nego ikad.
U slogan – od bakteriološke stanice do mobilne aplikacije, ustanove koja je stoti rođendan proslavila ove godine, stala je suština evolucije šabačkog Zavoda za javno zdravlje. Nekada prvi u okrugu i državi, a danas u vrhu praćenja trendova analitike, dijagnostike, prevencije i kontrole.
– Kada se broji mnogo je, a zamislite koliko je to dugo vreme kada se unapređuje i vodi konstantna borba za zdravlje građana. Taj i takav vek doživeo je Zavod za javno zdravlje Šabac. Jubilej dug čitav jedan vek je i ponos i proslava, kao i mirenje nepomirljivog – kaže direktor Zavoda dr Branko Vujković.
Zavod – današnji čuvar narodnog zdravlja na godišnjem nivou uradi nekoliko desetina hiljada pregleda, oko 200.000 laboratorijskih analiza za preko 60.000 pacijenata Mačvanskog okruga, čime opslužuje 8 domova zdravlja i 2 opšte bolnice. U vreme ekspanzije virusa Kovid-19 naročito je postalo očigledan značaj ove institucije.
– Za Zavod za javno zdravlje u poslednje dve godine čuli su i oni koji nikada nisu znali šta se i sa koliko odgovornosti i posvećenosti radi u zgradi Jovana Cvijića broj 1. Mnogi su baš ovde dolazili po pomoć, ove ili u proteklih deset decenija – ističe Vujković.
Bogata istorija ustanove počinje sa prvom svešću o važnosti zaštite od bolesti. To će posebno biti izraženo nakon Prvog svetskog rata, koji, nakon materijalnih razaranja, ljudskih žrtava i nemanja osnovnih higijenskih uslova, za posledicu ima pregršt zaraznih bolesti.
Prva u Srbiji, a jedna od pet bakterioloških stanica na teritoriji Jugoslavije – ostale su formirane u Osijeku, Zagrebu, Dubrovniku i Skoplju, bila je upravo u Šapcu. Šabačka bakteriološka stanica, osnovana 1. novembra 1921, zamenila je svoju prethodnicu –Antimalaričnu stanicu, nastalu neki mesec ranije zbog veoma rasprostranjene malarije.
Najpre je Bakteriološka stanica radila kao Bakteriološko odeljenje Šabačke okružne bolnice, ali je već polovinom 1922. godine pretvorena u zasebnu ustanovu. Od tada je ova preteča Zavoda menjala svojstva i nazive.
U sastavu Doma narodnog zdravlja bila je od 1928. do 1946.godine, kada je uspostavljena Okružna sanitarno-epidemiološka stanica, međutim, ubrzo novoformirana država posle Drugog svetskog rata pred zdravstveni sistem stavlja nove zahteve, pa tako 1954. godine ova stanica postaje Higijenski zavod.
Higijenski zavod u Šapcu pokrivao je teritoriju šest srezova sa blizu 220.000 stanovnika i više od 30% nepismenih. Ovaj podatak jasno ukazuje na potrebu za edukacijom i zdravstvenim prosvećivanjem. Posleratne prilike i nemaština, uz neznanje, uticali su na veoma loše higijenske uslove, što je dovodilo do velikog broja obolelih i umrlih. Svest o potrebi prevencije zaraznih bolesti u narednim godinama širila se predavanjima, propagandnim materijalom, edukativnim filmovima.
Novo doba počinje 1961. od konačnog osnivanja Zavoda za zdravstvenu zaštitu – preventivne ustanove koje prate i proučavaju zdravstveno stanje stanovništva i higijenske prilike, sprovode higijensko-epidemiološke mere, obavljaju laboratorijske analize, planiraju rad i razvoj zdravstvene službe, organizuju i sprovode zdravstveno vaspitanje.
Godine 1981. Zavod je imao samo dva zaposlena – lekara specijalistu, koji je obavljao posao direktora i jednog ekonomistu. Sledeće, 1982. u zavodu će biti šest zaposlenih, da bi za godinu dana taj broj porastao na 38. Godine 1983. u nadležnost dobija higijensko-epidemiološku službu sa toksikologijom, hemijsku laboratoriju i deo mikrobiološke laboratorije.
Kada je preventiva i brzo delovanje u kriznim situacijama u pitanju već tada je doprinos Zavoda bio nemerljiv. Oblici funkcionisanja su se menjali, ali baza je uvek bila u ljudstvu.
– U Zavod sam, kao mlad lekar došao davne 1983. godine. Zajedno sa kolegama proveo sam mnogo mukotrpnog rada u sprovođenju određenih procedura rada u epidemiologiji. Bio sam koordinator u procesu imunizacije u celom okrugu. Držao sam predavanja u domovima zdravlja u celom Mačvanskom, tada i Kolubarskom okrugu o bolestima koje su bile aktuelne krajem prošlog veka – trihinelozi, AIDS–u koji se tada tek proširio, zaraznoj žutici, hepatitisu b i dr. Na početku rada Zavoda bio sam zadužen za nadzor nad zaraznim bolestima i zdravstveno-vaspitni rad, sve do dolaska novih kolega – kaže dr Dragutin Marković, epidemiolog u penziji.
Dani provedeni u Zavodu za Dragutina Markovića predstavljaju najlepša sećanja.
– Tu sam proveo trideset godina, i svaki posao radio sam od srca, u divnom kolektivu. Kao i posao, i druženje je bilo na visokom nivou, pa sam i nakon odlaska u penziju nastavio da se družim sa dragim ljudima iz ove ustanove – priča.
Zavod za zaštitu zdravlja u današnjem obliku formiran je 10.10.1990. godine. Izgradnja, a zatim i proširenje novog objekta 2006. godine na uglu ulica Dragoljuba Jovičića i Jovana Cvijića u Šapcu, povećali su kompetencije Zavoda, a zaštitu stanovništva učinili izvesnijim.
Sa novim prostorom došlo je i novo ime – odlukom Ministarstva zdravlja Zavod za zaštitu zdravlja „Vera Blagojević“ 2007. postaje Zavod za javno zdravlje – Šabac.
U poslednje dve decenije sve službe Zavoda prošle su kroz niz transformacija. Značaj ove institucije postao je vidljiviji u alarmantnom epidemiološkom trenutku – po pitanju analitičko-preventivnih metoda, struke, ali i informisanja građana.
Iz serijala NASLEĐA TRAG. Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
