Домаћинство Гачића из Богатића већ осам година бави се прерадом воћа и поврћа. Захваљујући вредним домаћицама, годишње произведу преко 3.000 тегли зимнице, док је домаћин Зоран успео да направи чак и ракију од кивија. Њихови воћни сирупи сматрају се правом витаминском бомбом, а предност ових прозвода је што их праве од сопственог воћа. Јединствени производи квалитетом и укусима годинама уназад оцењују се врхунским оценама, а награда за најбоље купиново вино на Сајму етно хране и пића у Београду, 2014. године, подстакла је овог домаћина да почне са прерадом воћа и поврћа, спављањем зимнице, сирупа, сокова и ракије.
Зоран је дошао на идеју да прерађују воће (Фото: Дистрикт)
Данас у својој “магази” има широк избор производа рађених по старим традиционалним рецептурама – ракије, купиново вино, ликери, домаћи густи сирупи, џемови, слатко, корнишони и ајвар.
Све се припрема на традиционалан мачвански начин, а за то су задужене свекрва и снаха. Удруженим снагама чим стигне прво воће и поврће, почињу са припремом салата, слатког, џемова. Све што направе, продају на сајмовима.
– Све производе радимо на традиционалан начин, без конзерванса, адитива и других додатака. Такође, водимо рачуна о рецептима, а они су углавном из кухиње наших бака – каже Данијела Гачић.
Ова породица, једна је од ретких, која је заокружила процес производње – од сировинске базе до финалног производа. То је, кажу, најсигурније јер онда и купцима могу да гарантују да узимају здрав домаћи производ.
Свекрва и снаха раде удруженим снагама (Фото: Дистрикт)
На 60 ари Гачићи су засадили више од 100 сорти воћа. На тоне воћа и поврћа, које су добрим делом саме произвеле, пређу преко руку ових вредних домаћица.
-Ми имамо палету од око 80 производа. Само за ајвар годишње прерадимо око шест тона паприка, а рачунајући све производе, то су тоне и тоне воћа и поврћа – каже Данијела.
Данијела је раније радила у тговини, а онда је, на наговор супруга Зорана почела са прерадом воћа. Убрзо је схватила да се тај посао исплати. За рецепте је задужена свекрва, искусна у спремању слатког, киселог и сланог програма.
-То су стари рецепти које смо некада користили за припрему зимнице. Све мора да се ради по рецепту и то је једини начин да остане квалитет и витамини – прича Милосава Гачић.
Гачића „магаза“ је увек пуна (Фото: Дистрикт)
Не постоји воћка из које нису извукли сок, а Зоран је експериметнисао чак и са јужним воћем.
-Ја сам направио ракију од ароније, трњине, али и кивија. Међутим, то је био домаћи киви. Код нас је све природно и здраво. Сам казан на ком печемо је дугачији у односу на класичан, чува арому етеричних уља из воћа, тако да се на први укус и мирис осети од чега је шта направљено. Осим тога, не користимо никакве вештачке ароме, сладила и слично. Имамо и домаће сирупе који се разблажују, а правимо их природним врењем без конзерванса. Тада може одмах да се осети укус бобичастог воћа, црвене и црне рибизле, ароније, као и менте, дрењине и коприве -– објашњава Зоран Гачић.
Удруженим снагама лакше до циља (Фото: Дистрикт)
Поред сопственог воћа и поврћа, за потребе прераде откупљују од других. Својим примером показују како се од сопствних руку може живети, само је потребна добра идеја и квалитет.
