Za Jevrema Obrenovića Šapčani kažu da je u njihovu varoš doveo Evropu, i to nije daleko od istine. Nagli razvoj Šapca vezuje se za dolazak pismenog, naprednog „jevropejca“, najmlađeg brata kneza Miloša, za obor-kneza Šabačke nahije, u kojem je proveo 15 godina. Intenzivan razvoj tokom XIX veka, postavlja ga na mesto „prve varoši Srbije“, kada i počinju da se nižu „šabačke prvine“, poput prvog fijakera, metalnog kreveta, jedne od prvih bolnica i apoteka, prvog grada u kojem su se ulice sekle pod pravim uglom, prvog konjičkog kluba i prvih konjičkih trka, koje su održane u ovom gradu.
Njegova supruga, kneginja Tomanija, kćerka čuvenog ustaničkog vojvode Ante Bogićevića, nastojala je, zajedno sa mužem, da u Šabačku nahiju uvede „evropejske“ navike. Lepa, dostojanstvena i otresita, crnokosa Lozničanka odmah je osvojila srce dvadesetšestogodišnjeg Jevrema, a u varoš na Savi počela da uvodi nove navike. Tako su u Šapcu počele da se služe vanilice, bela kafa i slatko od ruže.
To i ne čudi jer je Šabac tog vremena imao preko sto kafana, pa je na svakih sto Šapčana dolazila po jedna. Velika kasina, Beli krst, Zlatni jelen, Zeleni venac, Šopron, Takovo, Dalmatinac, Grand Hotel, Narodna gostionica, Velika gostionica, Prizren, Podrinje, Tamnava, Sarajevo, Grčka kraljica, Zlatni Prag, Devet direka, Mačva, Mala kasina, Žirovni venca, Amerika, Jugoslavija, Ženeva, Kraljević Marko, Proleće, Tešmanovića, London, samo su neke od popularnih kafana u to vreme. Ubrzo sa gospodom u kafane su počele da izlaze dame, što je bilo nezamislivo za to doba.
Tako su šabačke gospođe, u bašti kafana, ispijale belu kafu i sladile se vanilicama. Kasnije je ovaj recept za starinski kolač dospeo u ruke domaćica i postao nezaobilazna poslastica u ovom delu Srbije.
Recept star preko 100 godina čuva Biljana Regan, baštinarka srpske kulture i tradicije u Americi.
-Recept sam dobila od pokojne Ružice Popović, čija je tetka Jelka Popović, donela starinski recept za vanilice iz rodnog Sinoševića kod Šapca. Svi oni koji ih probaju, požele ponovo jer su zaista izuzetne i tope se u ustima. Tajna je u spremanju i veličini. Što manje to bolje. Za njih imam posebnu malu rakijsku čašicu koju sam nasledila od moje bake, a koja je preživela sve nedaće prošlih ratova i ostala da svedoči o tim vremenima – priča Biljana Regan.
Biljana je čak pripremala vanilice i pakovala ih u tegle, želeći strancima da pokaže deo naše tradicije, jer kako kaže, oni su oduševljeni srpskim starinskim kolačem.
Popularne vanilice su zvanično proglašene za najbolje sitne kolače na svetu, po izboru sajta za kulinarske recepte „Food52“. Ovaj portal sastavio je listu najlepših sitnih kolača koji predstavljaju 46 zemalja sveta.
Vanilice spadaju u tradicionalni kolač u Srbiji i obavezne su za sva slavlja.
