За Јеврема Обреновића Шапчани кажу да је у њихову варош довео Европу, и то није далеко од истине. Нагли развој Шапца везује се за долазак писменог, напредног „јевропејца“, најмлађег брата кнеза Милоша, за обор-кнеза Шабачке нахије, у којем је провео 15 година. Интензиван развој током XIX века, поставља га на место „прве вароши Србије“, када и почињу да се нижу „шабачке првине“, попут првог фијакера, металног кревета, једне од првих болница и апотека, првог града у којем су се улице секле под правим углом, првог коњичког клуба и првих коњичких трка, које су одржане у овом граду.
Његова супруга, кнегиња Томанија, кћерка чувеног устаничког војводе Анте Богићевића, настојала је, заједно са мужем, да у Шабачку нахију уведе „европејске“ навике. Лепа, достојанствена и отресита, црнокоса Лозничанка одмах је освојила срце двадесетшестогодишњег Јеврема, а у варош на Сави почела да уводи нове навике. Тако су у Шапцу почеле да се служе ванилице, бела кафа и слатко од руже.
То и не чуди јер је Шабац тог времена имао преко сто кафана, па је на сваких сто Шапчана долазила по једна. Велика касина, Бели крст, Златни јелен, Зелени венац, Шопрон, Таково, Далматинац, Гранд Хотел, Народна гостионица, Велика гостионица, Призрен, Подриње, Тамнава, Сарајево, Грчка краљица, Златни Праг, Девет дирека, Мачва, Мала касина, Жировни венца, Америка, Југославија, Женева, Краљевић Марко, Пролеће, Тешмановића, Лондон, само су неке од популарних кафана у то време. Убрзо са господом у кафане су почеле да излазе даме, што је било незамисливо за то доба.
Тако су шабачке госпође, у башти кафана, испијале белу кафу и сладиле се ванилицама. Касније је овај рецепт за старински колач доспео у руке домаћица и постао незаобилазна посластица у овом делу Србије.
Рецепт стар преко 100 година чува Биљана Реган, баштинарка српске културе и традиције у Америци.
-Рецепт сам добила од покојне Ружице Поповић, чија је тетка Јелка Поповић, донела старински рецепт за ванилице из родног Синошевића код Шапца. Сви они који их пробају, пожеле поново јер су заиста изузетне и топе се у устима. Тајна је у спремању и величини. Што мање то боље. За њих имам посебну малу ракијску чашицу коју сам наследила од моје баке, а која је преживела све недаће прошлих ратова и остала да сведочи о тим временима – прича Биљана Реган.
Биљана је чак припремала ванилице и паковала их у тегле, желећи странцима да покаже део наше традиције, јер како каже, они су одушевљени српским старинским колачем.
Популарне ванилице су званично проглашене за најбоље ситне колаче на свету, по избору сајта за кулинарске рецепте „Фоод52“. Овај портал саставио је листу најлепших ситних колача који представљају 46 земаља света.
Ванилице спадају у традиционални колач у Србији и обавезне су за сва славља.
