Sa promenom klime, u Srbiji su počele da uspevaju voćne vrste koje nisu tipične za našu zemlju. Tako je Šapčanin Momčilo Ivanović uspeo da odgaji japanske jabuke, kineske urme, a u svom dvorištu posadio je i nar za koji veruju da će da rađa u Srbiji.
Nije pomorandža, nije kajsija, a nije ni domaća jabuka, pa šta je?
– Kod nas je poznata kao japanska jabuka, inače vodi poreklo iz Kine i jedna je od najpopularnijih voćki u Kini. Ima razne nazive – kaki, japanska jabuka. Čudno je to što se zove japanska, a potiče iz Kine – priča Šapčanin Momčilo Ivanović.
Lešnik nije, žir nije, a ni šipurak, pa šta je?
– Kineska urma. U Crnoj Gori je zovu iglica, žižula, ima niz imena, inače najrasprostranjenija voćka u Kini – kaže on.
I tu nije kraj voćkama iz toplih i primorskih krajeva koje su se odomaćile u dvorištu Ivanovića u predgrađu Šapca.
– Ovde su tri primorske biljke, a to je šipak ili nar. Stigle su iz Crne Gore i one će naći svoje mesto. A, takođe, ovde je japanska jabuka, ali divlja. Pokušavam da je okalemim, ovde su moji neuspeli pokušaji. Obožavam da se bavim time – pokazuje ovaj ljubitelj egzotičnih biljaka.
Kaki jabuke Momčilo je dobio od prijatelja iz Crne Gore pre petnaestak godina. Danas ima nekoliko stabala.
– Imam ih tri, a na ovom jednom stablu su lepo rodile, ali su nešto sitnije. Na druga dva su krupnije, plodovi su duplo ređi, to je prava japanska jabuka, i njen pravi kvalitet. Ima ih otprilike četiri komada u kilogramu – ponosan je na svoje plodove.
Japanska nacionalna voćka kaki ili u prevodu hrana bogova, puna je vitamina, malo kalorija i snižava krvni pritisak. Zbog svoje atraktivnosti i punoće, u ovom dvorištu privlači pažnju prolaznika.
– Događalo se da moje kolege, dok sam radio, vide interesantno voće, opalo lišće i plodove na granama, misle da je jabuka i uberu jedan plod, i onda ovako tvrdo kao kamen zagrizu i bace. Kažu kakvo ti je ono voće, ja sam mislio da je jabuka.
Jede se kad postane meka, i tada ima ukus mešavine dinje, banane, kruške. Njena sestra u dvorištu Ivanovića je otpornija na hladnoću, ali podjednako atraktivna za prolaznike.
– Isto kao i japansku jabuku ljudi posmatraju sa čuđenjem. Samo, za razliku od japanske jabuke ona prvo bude zelena, pa šarena, braon pa je onda zrela. Ovi su plodovi prezreli, a ako probate ovakav plod, imate utiska da je urma. A i jeste, to je kineska urma, sasvim druga vrsta voćke – objašnjava Momčilo.
Lako se razmnožava, a Momčilo je dokazao da lako i uspeva, bar kod njega.
– U rasadnicima prodaju za po tri hiljade dinara jednu sadnicu, a ja sam prošle godine poklonio desetak komada i već ponovo su nikle, imam i za sledeću godinu, a delim i ove sazrele plodove, tako da iz njih niču vrlo uspešno – zadovoljan je svojim voćkama.
Da nam se klima menja, vidimo i sami, tako da se može desiti da jednoga dana domaće sorte zamene baš ove voćke koje su stigle iz različitih krajeva sveta.
