Danas je 1. april, Svetski dan šale, kada se mnogi trude drugima da naprave razne smicalice samo zbog smeha i zabave. Ima jedan grad u Srbiji gde se to podrazumeva, a smehu na svoj i tuđ račun posvetili su čak i manifestaciju. Oni imaju svoju republiku, svoj pasoš, i dok drugi grcaju pred njenim vratima, oni su već su ušli u Evropsku uniju.
Nedavno je portal Events in Serbia podsetio da je šabačka Čivijadu među 12 festivala humora. Tako se naša manifestacija našla rame uz rame sa Nušićijadom, Danima komedije i drugim događajima širom Srbije kojim je smeh osnovna tema.
-Čivijadu u Šapcu nazivaju i belosvetskim vašarom humora. Ne bez razloga. Sa osnovnom temom humora najatraktivniji su programi: izložba karikatura, Čivijaški karneval, Fićijada i izbor za predsednika vlade Čivijaške Republike. Svake godine se raspisuje konkurs za najbolje karikature, aforizme i satirične priče, a onda one u vreme festivala, ukrašavaju grad i uveseljavaju prolaznike – navodi se u obrazloženju ovog portala.
Ima nekoliko verzija o tome kako je nasatla Čivijada. Prema prvoj, šabačka čivija vezuje se za valjevskog trgovca Marka Kabalu. On je, po predanju, u ovim krajevima prodavao rakiju i to na veliko. Voleo je, kada sklopi kakav veliki posao, da okuša sreću u kartama, pa je zbog tog zadovoljstva često navraćao u Šabac. Ostajao bi za kartaškim stolom po dva tri dana, a ovdašnji mangupi, iskoristili su “trenutak nepažnje” i istočili mu svu rakiju. Da zlo bude veće, u burad su sipali vodu.
Prema drugom predanju, u kom je Kabala takođe glavni junak, kada je u kafani kod svog prijetelja i velikog šaljivdžije Mije Ražića na kartama dobio veću sumu novca, fijaker i dva vranca, on se pogodio da mu Šapčani fijaker doteraju u Valjevo. Za tu priliku okupio veći broj svojih sugrađana. Međitim, pred primopredaju, gazda Mija je naredio svojim momcima da povade čivije iz točkova. Ne sluteći ništa, Kalaba se popeo na fijaker, poterao vrance desetak metara i završio u prašini. Otuda i večito pitanje da li je jača šabačka Čivija ili Valjevska podvala?!
Prema jednoj od verzija nastanak Čivijaša dovodi se u vezu sa časopisom za šalu, zabavu i satiru „Šabačka čivija“. Prvi put objavljen 16.09. 1906, a u njemu se našlo zanimljivo objašnjenje koje je glasilo ovako:
-U stara vremena, kada su se seljaci vraćali sa šabačke pijace, pošto su prodali svoje proizvode, usput bi svraćali u kafane, kojih je tada bilo dosta u svim šorovima, a naročito na Kamičku. Popili bi onako s nogu, po jednu, a neko i po više čokanja ili satljika. Krenuvši kućama, počeli bi da se utrkuju svojim taljigama. Onako, napiti i veseli, jedan drugom bi povadili čivije sa točkova – bilo je to jedno od objašnjenja za nastanak Čivijaša.
Treće varzija, koju Šapčani najčešće pominju, dovodi se u vezu sa knezom Mihailom Obrenovićem. Kako je njegov stric bio Jevrem Obrenović, građani naklonjeni drugoj dinastiji, Karađorđevima, dosetili su se da izvade čivije iz fijakera kojim se knez vozio, pa je on završio u prašini.
-Pripremajući se za prvu Čivijadu 1968. godine, organizatori prvog belosvetskog vašara humora objasnili su da je čivija duguljasti klin kojim se pričvršćuje kolski točak za osovinu, a da je knez Mihailo Obrenović Šapčane nazivao Čivijašima, jer su mu skinuli čiviju sa fijakera. Ali, postoji i priča da je kralj Milan voleo da svraća u šabački kafanu Evropa i da se kocka s Mačvanima. Zbog nerešenog kockarskog duga, Mačvani su mu jednom prilikom ukrali čiviju s karuca, posle čega ih je on nazvao Čivijašima“, piše u knjizi Šabačka čivijada – pola veka smeha novinarka Stana Munjić.
VIŠE OD POLA VEKA SMEHA
Šabačka čivija 68 – prvi belosvetski vašar humora održan je od 15. do 22. septembra 1968. godine. Grad je bio sav u obeležjima Čivijade, od ulaza kod železničkog mosta sa parolom Ne ljutite se što čekate, ovde počinje Balkan, preko transparenata, aforizama, karikatura. Točkonjin muzej dosetki, čiju postavku je postavio scenograf Vladislav Lalicki, posetilo je već prvog dana 3.500 ljudi. U okviru programa bile su još pokretna izložba karikatura, simpozijum o čiviji, komediografski i filmski program, književno-slikarski konkurs, gostovanja humorista po školama i još mnogo toga. Početak je na ulicama Šapca objavio dobošar Brka.
Za prvog predsednika Čivijaške republike proglašen je pisac i novinar Mile Stanković. Nakon glavne svečanosti, centrom je prolazila karnevalska povorka, koju je sa omladincima spremio profesor i umetnik Igor Belohlavek. U Belotiću kod Radovan-kule Milića od Mačve otvorena je Prva svetska lajaonica.
U proteklih pola veka Čivijaškom republikom vladali su Branko Ćopić, Nela Eržišnik, Mija Aleksić, Dušan Kovačević, Dragiša Penjin, Siniša Pavić, Milenko Zablaćanski, Seka Sablić, Lane Gutović, Zoran Kesić, Predrag Koraksić, Miodrag Majić i drugi.
Nijedna manifestacija u ovom kraju nije doživela toliki publicitet u jugoslovenskim medijima kao prva šabačka Čivijada, a ovom prilikom, nakon pola veka pauze, obnovljen je i rad Čivije, lista za humor i satiru.
DOSTRIJEVSKI O SMEHU
Još je Fjodor Mihajlovič Dostojevski pisao kako se po smehu može prepoznati čovekov karakter.
“Za smeh je, pre svega, potrebna iskrenost, a zar ima iskrenosti kod ljudi? Za smeh je potrebna nezlobnost, a ljudi se najčešće smeju pakosno. Iskren i nezloban smeh znači veselost, a zar ima kod ljudi u današnje vreme veselosti i znaju li ljudi biti veseli? Veselost čoveka je najvidnija njegova crta, koja ga najviše odaje. Potrebno je dugo vremena da upoznate nečiji karakter, ali čim se čovek bar jedanput nasmeje sasvim iskreno, pokazati će vam se njegov celi karakter, odmah kao da je na dlanu. Samo vrlo uzvišen i srećan čovek može biti veseo i zaraziti druge, tj. biti neodoljivo i dobrodušno veseo. Ne govorim o njegovom umnom razvitku, nego o karakteru, o celom čoveku. Na taj način, ako želite prozreti čoveka i upoznati njegovu dušu, ne posmatrajte ga dok šuti ili dok govori ili kad plače ili čak kako se uzbuđuje plemenitim idejama, nego bolje ga pogledajte kako se smeje. Ako se dobro smeje, znajte da je dobar čovek. Ja zato dobro znam da je smijeh najsigurnija proba duše. Pogledajte dete: jedino se deca znaju smejati do savršenstva i zbog toga i jesu privlačna.”
