U neposrednoj blizini Crnog vrha, na planini Gučevo, stoji spomen-kosturnica srpskim i austrougarskim ratnicima, izginulim na ovom prostoru 1914. godine u Prvom svetskom ratu, kao izuzetan simbol kulturno-istorijskog i nacionalnog nasleđa podrinjskog kraja. Jedinstvenom je čini podatak da su ovde sakupljeni i sahranjeni mnogobrojni posmrtni ostaci ratnika (oko 4000) dve neprijateljske vojske, što je samo deo žrtava Drinske, bitke sa ogromnim gubicima u ljudstvu na obe strane. U blizini ovog memorijalnog kompleksa podignut je spomenik u čast ruskoj heroini, bolničarki Darji Aleksandrovnoj Korovkinoj, koja je sa 26. godina izgubila život lečeći srpske ranjenike. Spomenik na Gučevu nalazi se na udaljenosti 10 kilometara od Banje Koviljače i 16 kilometara od Loznice. Duž grebena ove podrinjske planine i posle 100 godina vidljivi su ostaci rovova, kratera i zemunica.
Spomenik je završen 1929, a osveštan 1930. godine (Izvor: Muzej Jadra)
Srbi branili Gučevo gotovo dva meseca
Najkompleksnija vojna između srpske i austrougarske vojske u Velikom ratu, čuvena gučevska „bitka iznad oblaka“ odigrala se u sklopu bitke na Drini. Borbe na ovoj planini trajale su 55 dana.
Austrougarske jedinice su 8. septembra 1914. godine, posle poraza na Ceru, ponovo pokrenule veliku ofanzivu na Srbiju, sa ciljem da austrougarska vojska preko Gučeva zauzme Valjevo, a zatim Srbiju podeli na dva dela i okupira je.
– Mnogo bolje su se pripremili. Ponovo su napali Srbiju preko Drine, ali na mnogo širem pojasu od Užica, Bajine Bašte do Šapca. Napad je bio veliki, napravljeni su pontonski veliki mostovi, dopremljena ogromna artiljerija. Centralno mesto ofanzive bilo je Gučevo, jer je ovaj predeo valjalo savladati – objašnjava Zoran Tošić, kustos Muzeja Jadra.
Prelazak austrougarskih trupa preko pontonskih mostova na Savi 1914. godine (Izvor: Muzej Jadra)
Jedna od prvih rovovskih bitaka na svetu
Bitka na Gučevu poznata je kao jedna od prvih rovovskih bitaka na svetu. Posle početnih uspeha austrougarske armije, konsolidovane srpske snage uspevaju da bitku prevedu u pozicioni rat. Kada su neprijateljske strane stigle na sam vrh planine, srpske jedinice uspele su sa druge, lozničke strane, da se popnu i zaustave ih 24. septembra kopajući rovove.
– Na Kulištu, Eminovim vodama i Crnom vrhu srpski i austrougarski rovovi bili su na veoma maloj udaljenosti, na pojedinim kotama i do 10 metara, radi paralisanja austrougarske artiljerije, koja je bila daleko nadmoćnija od srpske. Sistem rovova protezao se kilometrima ispod Crnog vrha. Sa strane prema Loznici bili su srpski rovovi, a prema Zvorniku austrougarske jedinice. Srpska vojska ostala je bez artiljerijske municije, a neprijatelji su neprekidno zasipali granatama vrh Gučeva, štiteći napredovanje svoje pešadije. Zato su vojnici Drinske i Kombinovane divizije noću kopali rovove što bliže neprijateljskim – priča Tošić.
Crni vrh posle proboja (Izvor: Muzej Jadra)
Minsku bitku pokrenula srpska strana u nedostatku municije
Pored rovovske ovde je vođena i minska vojna. I jedna i druga armija tajno su ispod zemlje minirale protivničke rovove, tako da su u ogromnim eksplozijama čitavi delovi jedinica nestajali u toku nekoliko sekundi. Stanovnici Gučeva na mestima rovova pronalazili su municiju iz tog perioda, a ulegnuća u zemlji, koja su posledica minske vojne, postoje i danas i najuočljivija su leti.
– Minska bitka je nešto novo u tadašnje vreme. Promućurni srpski oficiri, vojnici, seljaci dosetili su se kako da naude neprijatelju. Austrougari su imali nadmoćnu artiljeriju, a naši da bi se spasli od granata, prilazili su bliže, kopali su rovove i na svega nekoliko metara udaljenosti. Kopali su 50 metara ispod ljudi, i u te iskope pod neprijateljskim rovovima postavljali su eksploziv. Kad posle petnaestak dana iskopaju prolaz, recimo, veličine pola fudbalskog igrališta, oni to miniraju. I svi koji se nađu u toj zoni nestanu u zemlji. Tvrdim da bi u tim ulegnućima bilo moguće pronaći čitavu jedinicu koja je nestala, sa oružjem i ostalom opremom – tvrdi istoričar.
Srpska vojska na Gučevu (Izvor: Muzej Jadra)
Protiv Srba upotrebljena smrtonosna bojna mašinerija
Mnogi noviteti u bojnom naoružanju iskorišćeni su prvi put u istoriji ratovanja upravo na Gučevu. U nedostatku municije, Srbi su se dovijali onim što nađu pri ruci, dok su Austrougari koristili novo, čak i konvencijama zabranjeno oružje, što je dostiglo vrhunac u ovoj planinskoj bici.
– Prvi put pojavile su se svetleće rakete, koje su obasjavale teren. Iskusni srpski borci bi tom prilikom počeli da beže – noć je bila dan. Koristili su „ajnšuspatronen“ metke, punjene rasprskavajućom municijom, koja je pravila smrtonosne rane srpskim vojnicima. Jedan zarobljeni austrougarski oficir ostavio je svedočanstvo u kome kaže da su ti meci najpre davani vojnicima koji su bili izuzetni strelci, svakom desetom, a posle su svi vojnici naoružavani tim mecima. Takav metak rasprskavao se na desetine hiljada komada, i svaki komad nanosio bi štetu. Naš vojnik pogođen time bio bi isfircan kao iglom. Rane su bile strašne, nisu mogle da zarastu niti da se zaustavi krvarenje. Korišćeni su i trombloni – nastavci za pušku, bacači bombi. Imali su i artiljeriju velikih zrna koja je gađala i do 20 kilometara, čak iz Bosne. Mi nismo imali ništa inovativno – koristili smo zvečke, čegrtaljke napravljene od drveta da bi imitirale mitraljez – priča.
Austrougarski ranjenici na Drini (Izvor: Muzej Jadra)
Bitka na Gučevu presudna za pobedu u Kolubarskoj
Komandant austrougarske balkanske vojske Oskar Poćorek po svaku cenu želeo je da osvoji Gučevo. Na njega je usmerio 125.000 ljudi, 165 topova i 92 mitraljeza. Odnos snaga u naoružanju i ljudstvu bio je 2 prema 1 u korist neprijatelja. Kapiju Srbije branile su jedinice Drinske divizije prvog poziva pod komandom pukovnika Nikole Stevanovića i drugog poziva pod pukovnikom Krstom Smiljanić, kao i Kombinovane divizije pod vođstvom komandanta Mihajla Rašića i određeni delovi užičke vojske, svi gotovo bez municije.
-Vredi pomenuti i guslara Petra Peruna Perunovića, guslao je u Šestom prekobrojnom puku. Izlazio je na grudobrane i guslao u toku bitke. To su epske epizode. Tu je ranjen i posle toga otišao je u Ameriku i sa Pupinom i Teslom skupljao dobrovoljce za slanje na Solunski front – priča istoričar o junaku koji je, kao u epskim pesmama, u krvavim okršajima podizao hrabrost srpskim vojnicima. Zvali su ga „vitez na guslama“.
I pored sveg napora i ogromnih žrtava, padom kota 708, Eminove vode i Kulišta, 6. novembra palo je i Gučevo. Srpske trupe, sa znatnim gubicima, tada se povlače ostvarivši svoj cilj – krvavom borbom zadržale su austrougarsku vojsku ka unutrašnjosti Srbije skoro dva meseca i dale vremena ostatku srpske vojske da se se pripremi za odlučujuću Kolubarsku bitku.
Komandant Mihailo Rašić sa svojim štabom (Izvor: Muzej Jadra)
Spomenik na Gučevu započeli su Austrougari u čast svojim palim borcima
Današnja spomen-piramida sa kosturnicom na platou na istaknutoj koti Gučeva nastavak je spomenika koji su za vreme okupacije tokom rata, 1916. godine Austrougari počeli da grade za svoju vojsku, ali ga nisu dovršili.
– Njihov orao bio je okrenut prema Valjevu, a naš prema Drini. To je jedan od retkih spomenika gde su zajedno sahranjeni ostaci pobednika i gubitnika. Postoji još jedan spomenik u Loznici koji su oni podigli i dan danas je netaknut, u šta se uverio i austrijski ambasador prilikom posete. To je pokazatelj kako se mi odnosimo prema nasleđu neprijatelja – napominje Tošić.
Spomenik je završen 1929. godine (Izvor: Muzej Jadra)
Ostaci stradalih obe strane počivaju na istom mestu
Udruženje rezervnih oficira i ratnika sakupilo je i sahranilo u zajedničku kosturnicu 3200 posmrtnih ostataka srpskih ratnika rasutih po Gučevu i okolini, kao i posmrtne ostatke 53. zagrebačke regimente prenete iz parka u Bukovičkoj banji. Projekat prepravke piramide i izgradnje kosturnice u njenom podnožju uradio je arhitekta Vladimir Todić 1927. godine, uz pomoć naroda Jadra, Banje Koviljače i Loznice, koji je u volovskim zapregama dopremao materijal za dogradnju. Spomenik je izgrađen 1929, a osveštan 1930. godine, kao deo velikih infrastrukturnih radova, koji su u ovom kraju izvođeni u trećoj deceniji prošlog veka.
Danas o spomeniku brinu nadležne institucije (Foto: Distrikt)
Spomenik u obliku piramide visine 16,85 metara izveden je od blokova i veštačkog kamena. Osnova piramide je u obliku kvadrata, sa ispustima na sve četiri strane, tako da se u osnovi spomenika obrazuje krst. Na njenom vrhu je dvoglavi orao raširenih krila isklesan od belog mermera. Na zapadnoj strani piramide postavljen je veliki lovorov venac urađen od belog mermera sa krstom u sredini. Ispod lovorovog venca nalazi se sarkofag na kom je u reljefu predstavljena borba srpske i austrougarske vojske sa urezanim tekstom: “Gučevskim herojima poginulim u borbi 1914. godine”. Sarkofag nosi arhitravna greda na kojoj su upisani Njegoševi stihovi: “Blago onom ko dovjeka živi imao se rašta i roditi”. Arhitravnu gredu drže dve nage figure ratnika – stražara sa mačem u ruci, simboli zaštitnika grada Loznice, a na ostalim stranama postamenta izveden je krst u mermeru u kvadratnom okviru iznad koga je grb sa dvoglavim orlom. Na istočnoj strani iznad grba izveden je lovorov venac sa krstom u sredini, dok je na arhitravnoj gredi tekst: “Gučevskim herojima. Udruženje rezervnih oficira i ratnika 1929. godine”. Ispod piramide, ukopana u zemlju, nalazi se grobnica pokrivena betonskom pločom. Levo i desno su veće betonske klupe sa stopama u obliku lavova. Oko pravougaonog prostora spomen-obeležja je ograda sa betonskim stubovima spojenim gvozdenim šipkama.
Razlog posete velikog broja turista (Foto: Distrikt)
Značajan kulturno-istorijski i turistički potencijal
Spomenik o kom brine Centar za kulturu Vuk Karadžić iz Loznice, a pod zaštitom je Zavoda za zaštitu spomenika u Valjevu, razlog je velikog broja kulturnih manifestacija i poseta turista ovom kraju. Istovremeno oko ovog istorijskog memorijala niču turistički objekti, šetališne staze i drugi uređeni lokaliteti, pa kraj dostiže maksimum iskorišćenosti.
– Retkost je da se u jednom spomeniku nalaze tragovi dve zaraćene strane. Specifično je da ga podupiru čuvari Loznice – dve kamene gromade, vojnici Loznice koji su ušli u grb kao čuvari grada. Više puta je renoviran i tehnički i građevinski sređivan. Spomenik je svedok prolaznika i gostiju, koji dolaze da odaju počast srpskim vojnicima. U nedelji pred Vukov sabor se odvija memorijalna svečanost obeležavanja godišnjice od znamenite Gučevske bitke. Pored spomenika je nalazište za paraglajder u Jadru, pa od maja do oktobra ovde je dosta živo – objašnjava Zoran Tošić.
Svaki detalj je promišljen (Foto: Distrikt)
Darja Aleksandrovna Korovkina – heroina koja je dala život za Srbiju
Nedaleko od pomenute spomen-kosturnice, na stogodišnjicu smrti Darje Aleksandrovne Korovkine, milosrdne ruske sestre, koja je život izgubila kao dobrovoljka u borbama na ovoj planini, građani Loznice i Banje Koviljače su 2.10. 2014. podigli mermerni spomenik, na kome stoji: „Neustrašivoj sestri našoj kćeri carske Rusije neka je svetao i večan pomen među Srbima. Zahvalan srpski narod, oktobar 2014.“ Grad Loznica i Srpska kraljevska akademija nauka i umetnosti podigli su spomenik ruskoj dobrovoljki, koja je 1914. poginula ovde zajedno sa srpskim vojnicima, braneći Srbiju od austrougarske agresije. Spomenik visine 3,10 metara, i širine 2,4 metra delo je akademika SKANU iz Bjeljine Dragoljuba Drage Mirkovića i njegove supruge Rose.
Dala život za spas srpske vojske (Foto: Distrikt)
Darja Aleksandrovna Korovkina u Srbiju je došla samo njoj znanim putevima, najverovatnije, preko ruske crkve. Boravila je kratko u Valjevu i odmah je došla na prvu liniju fronta, na Drinu, početkom septembra 1914.godine, gde su se vodile žestoke borbe. Darja je bila bolničarka Drinske divizije II poziva koja je sprečavala 42. austrougarsku diviziju da pređe Drinu. U teškim borbama kod Kurtovića kolibe, bolničarka Darja je previjala srpske borce, takvim žarom i odvažnošću, do tada neviđenim. Samo u jednom danu, po svedočanstvu srpskih oficira, previla je Ruskinja preko 100 srpskih ranjenika. Mnogi su umrli na njenim rukama. Za svakoga je imala reči ohrabrenja i milosrdnosti.
“Ja se smrti ne bojim, jedino se bojim da budem zarobljena“, uzvikivala je dvadesetšestogodišnja Ruskinja iz Sankt Peterburga, milosrdna sestra, bolničarka, dobrovoljac i heroina, kada bi joj, prema svedočanstvima, oficiri i vojnici govorili da se skloni u rov.
Bolničarke u previjanju ranjenika (Izvor: Muzej Jadra)
Poginula je hrabro, u rovu sa ostalim vojnicima
Po okončanju borbi na Drini, Darja Aleksandrovna Korovkina odlazi sa Petim pukom II drugog poziva Drinske divizije na Gučevo, u najžešće borbe.
-U rano jutro 2.oktobra 1914. godine, Darja je spakovala zavoje i lekove i obavestila komandanta da ide da previja ranjenike u Drugi bataljon, kod majora Miloja Jelisijevića, koji se nalazio na Eminovim vodama. Stigla je tamo u vreme kada major nije bio na predviđenom mestu, već se nalazio na koti 708. Iz zemunice je htela da se javi majoru i zatraži odobrenje da i ona dođe na pomenutu kotu, gde je bilo mnogo ranjenika. Čekajući u zemunici da dođe na red da govori preko telefona, poginula je. Jedna neprijateljska granata udarila je u zemunicu i ubila ađutanta Milivoja Momčilovića i Darju Aleksandrovnu. Milivoj i Darja su sahranjeni zajedno neposredno iza rovova poslednje srpske odbrane na Eminovim vodama. Njihove kosti su kasnije prenete u spomen kosturnicu na Gučevu”, priča Zoran Tošić.
Panorama sa vrha Gučeva (Foto: Distrikt)
Prostor ispunjen istorijskim sećanjem i znamenjima presudan je u pripovedanju jedne važne nacionalne priče, a nenadmašna priroda koja ga okružuje pojačava doživljaj koji bi trebalo iskusiti. Okolina spomenika je iskrčena, uređen je vidikovac, sa kog se pruža prelep pogled na Podrinje, Pocerinu, Semberiju i Majevicu. Planina Gučevo sa Cerom i Vidojevicom čini prirodni amfiteatar koji Loznici i polju daje poseban ugođaj.
Iz serijala „NASLEĐE PODRINJA“. Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Loznice. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
