Студенти Медицинског факултета пријавили су се за волонтирање у здравственим установама у Шапцу. У Заводу за јавно здравље тренутно је седам волонтера који несебично помажу грађанима, а заузврат добијају личну сатисфакцију и осећају колико је њихова помоћ значајна.
Још увек су студенти, а већ осећају привилегију будућег занимања – да помогну онда када је најважније. Наташа и Иван, студенти медицине, са још пет својих колега, ових дана су волонтери у шабачком Заводу за јавно здравље, ангажовани у кол центру где телефон непрестано звони.
– Људи зову да питају за савете уколико имају симптоме Ковида или уколико су прешли границу па су у кућној изолацији, да се пријаве у Завод за јавно здравље. Саветујемо раднике, послодавце, пацијенте, лекаре. Прилично је корисно и за нас студенте да будемо овде, а претпостављам да значи и нашим надређенима, јер могу да се баве пословима који су важнији у овом тренутку – каже Наташа Пантелић, студенткиња пете године Медицинског факултета.
А њима је хуманост најважнији посао, зато су се сами пријавили да волонтирају, желећи да помогну локалној заједници.
– То су најчешће савети како да се понашају према себи и према околини, како да поступају током кретања по граду, током неких одређених активности. Такође, јављају се пацијенти који су били у контакту са зараженим особама. Ових дана је појачано интересовање јер је све више тестираних, повећава се број позитивних пацијената, ту смо да им на неки начин дамо и подршку, неку потврду да ће се све добро завршити – прича Иван Јевтић, студент четврте године Медицинског факултета.
Испите полажу без проблема, а ових дана су на једном од најбитнијих.
– Ово је прва и свакако најважнија лекција коју ових дана уче будући здравствени радници, а то су хуманост, солидарност, одговорност и све оно на шта нас обавезује Хипократова заклетва. Оно што је још битније од свега је да су ови млади људи сами схватили да су потребни, они су се сами јавили – истиче Др Бранко Вујковић, директор Завода за јавно здравље „Шабац“.
То даје наду јер постоје хумани млади људи који ће увек бити потребни, а њихово залагање умеће да цене макар они који то буду осетили. За почетак и то је довољно.