Многи су се обрадовали када је кренула реконструкција Старог железничког моста – житељи и са једне и са друге стране обале Саве. Овај мост, саграђен 1934. године представља симбол града и веома је значајан и за железницу и за транспорт, а сада је реч о првој реконструкцији моста након скоро 40 година.
Инфраструктура железнице Србије почетком марта 2024. године започела је реконструкцију железничког моста, на прузи Рума – Шабац – државна граница Зворник. Реч је о реконструкцији горњег строја моста, дугог 680 метара, што обухвата замену мостовских прагова али и оштећених делова пруге.
-Јако битно то је да је у оквиру радова замењен 1.151 мостовски праг. Понављам, то је нешто што није рађено задњих скоро 40 година. Поред мостовских прагова замењени су и делови шина где је то било најнеопходније са становишта безбедности за одвијање железничког саобраћаја – каже Ненад Станисављевић, пи-ар менаџер „Инфраструктуре железнице Србије“.
Такође, целокупан колосечни прибор на мосту је замењен, као и две од укупно три дилатационе справе. У овај посао уложено је 44 милиона динара, а посао ће, како надлежни тврде, бити завршен пре рока јер је значај ове трасе велики.
– Ово је железничка жила куцавица између Руме и Шапца, и даље до Зворника. Практично свакога дана је овом трасом саобраћало десет путничких возова, и добар број теретних возова је ишао овом пругом, и због тога је било јако битно да овај мост буде реконструисан – истиче Станисављевић.
Потреба за железничким саобраћајем у овом крају који је био средиште трговине и раскрсница путева за све делове земље, одувек је била велика. Повезивање железничког крака Рума – Кленак 1901. године значило је скромни зачетак саобраћајних веза у Подринском округу.
Подрињске Окружне Железнице са седиштем у Шапцу, где се и данас налази зграда бивше дирекције поред сама станице, имале су само пругу Шабац – Ковиљача. Поред тога постојао је колосек од станице Шабац до станице Шабац Сава која се налазила на тадашњем шабачком пристаништу. Постојао је и директни колосек из ове станице у правцу станице Штитар доста коришћен за теретне возове који су превозили мачванске свиње и подрињске шљиве и пекмез за извоз преко Саве и Дунава.
Изградња пруге од Шапца до Бање Ковиљаче започета је 28. августа 1906. године, на стоту годишњицу боја на Мишару, полагањем камена темељца Железничке станице Шабац. Пруга је пуштена у саобраћај 18. јула 1910. године. Воз се пругом кретао брзином од 20 километара на час и превозио је путнике и стоку.
Иницијатива о премошћавању Саве код Шапца и спајању Срема и Мачве испољила године се након уједињења у Краљевину Срба Хрвата и Словенаца, те је 1919. године поднет и захтев грађана Шапца за изградњу друмско-железничког моста. Захтев за подизање моста поднело је Шабачко трговачко удружење 1919. године. Министарство грађевине, на рачун ратне одштете на прузи, наручило је металну конструкцију за мост од немачких фирми, које су израдиле и планове, а допремање конструкције из Немачке почело је почетком августа 1922. године.
Упркос спремној конструкцији, градња моста се одужила из финансијских разлога. Распон моста био је 680 метара, а коштао је, заједно са краком до Кленка дужине 4 километра, преко 90 милиона динара. Грађани су били узбуђени у вези са овим догађајима и много се очекивало од успостављања саобраћаја преко реке. Године 1931, када су први радови били готови, 20. јуна преко моста прешао је први ауто банкарског чиновника Илије Поповића, а предузимач, инжењер, уредник Шабачког гласника Милановић и фотограф Илија Живојиновић забележили су овај догађај снимком са моста.
Мост је оспособљен за железнички саобраћај и освећен 31. маја 1934. Три дана касније преко њега прешао је шетни воз, затим и дворски, којим је допутовао краљ Александар са пратњом. Тада је отворен и редовни саобраћај на прузи Рума – Шабац
Немачки војници, 23.октобра 1944, само деценију касније, минираће једну његову половину у свом повлачењу. Средином двадесетог века, након изградње друмског моста, на овом мосту је укинут друмски саобраћај. Последња реконструкција горњег строја железничке пруге на мосту је била 1986. године.