Malina, ili kako je popularno zovu crveno zlato, naš je starteški proizvod. Najcrvenija i najkrupnija je na većim nadmorskim visinima, jer su to podneblja stvorena za ovu voćnu vrstu. Već decenijama odomaćila se u Podgorini, gde domaćini, uz tradicionalnu šljivu, neguju i zasade maline. Prodaju je svežu, prave sokove i likere, a neretko uživaju u njenom ukusu u voćnim kolačima. Tada i potišpanja ima poseban ukus i miris.
Takva je i malina, mirisna, pomalo kisela, puna vitamina koji čuvaju srce neumornih berača.
Zbog nje se vredelo penjati na 700 metara u Dragodol, Podgorsko selo gde duvaju posebne ruže vetrova, pogodne za ovo voće. Toga su svesni i Tadići, pa ovde ulažu svoj znoj i trud.
– To je radio moj otac, a nastavio sam ja. Bogu hvala ima ko i da nasledi. Sve ove njive do samog vrha su moje i sve su pod malinom. Osećam da joj ova zemlja godi – kaže proizvođač Darko Tadić.
Tu je postavio i poljsku improvizovanu kuhinju da radnici malo odmore. Međutim, više su na njivi i na suncu, nego u hladu.
Ove godine Darko Tadić ostvario je vrhunski kvalitet maline. Zasade je podigao na nadmorskoj visini od 700 metara, pa ovom voću, koje bolje uspeva u brdovitim krajevima, klima odlično prija. Prva dva branja predavao je po 600 dinara, a za otkupnu cenu kaže da je solidna.
– Prinosi su odlični, malina je odlično rodila. Šeststo dinara za sada, mislimo da će ići i naviše. Ako bude išla biće dobro, ako ne, šta ćemo, moramo je obrati- kaže on.
Još bolje se plaća organska malina, koja je ovih dana u Podgorini dostigla cenu od 700 dinara. Međutim, Darko se vratio neorganskoj isključivo zbog kvaliteta i prinosa. Podržava gajenje ove voćne kulture iako zahteva rad skoro tokom cele godine.
– Pod malinom imamo hektar i trideset ari, ali ovo je tek početak drugog branja. Za sada od 300 do 600, 700 kilograma. Sada će ići i ka većim količinama, do 700, 800 kilograma dnevno. Bitno je da je malina dobra – kaže Tadić.
Pod malinom ima više od jednog hektara, ali planira proširenje. Kako kaže, sve zavisi od radne snage i cene repromaterijala.
– Naravno da treba raditi, ali zahteva veliki rad, retko ko da hoće da se upusti. Većina sada hoće da radi organsku, ali po meni to nema svrhe gajiti bez prskanja i zaštite. Ova neorganska parcela već četvrtu godinu daje visoke prinose. Pre toga je bila organska koja je davala upola manje prinose – zaključuje voćar.
Dodatni problem mu je, kao i u većini drugih sela, radna snaga. Skočila je i cena dnevnice pa sada iznosi 5.000 dinara.
Naša zemlja je druga u svetu po proizvodnji malina. U Srbiji se gaji od 1880. godine, kada su naši iseljenici doneli prvu sortu ,,marlboro’’. Prva proizvodnja i gajenje započeto je najpre u valjevskom, a nešto kasnije i u čačanskom kraju.
