Pre tačno 215 godina Karađorđevi ustanici nad osmanskom vojskom izvojevali su pobedu koja ih je učinila besmrtnim, a ovaj prostor neizbrisivim na istorjskim mapama. Ishod bitke na brdu Mišar odredio je tok srpske borbe za slobodu, prve mirovne pregovore, a tri godine kasnije, u bici kod Ašperna, kraj Beča, voždu Karađorđu i slavni Napoleon odao je priznanje za strateško umeće i hrabrost.
Istoričari kažu da je bitka koji se odigrala od 13. do 15. avgusta 1806. godine na mišarskom brdu jedna od naznačajnijih bitaka srpskog naroda.
– Sam značaj bitke ogleda se, prevashodno, u tome što su srpski ustanici bili višestruko slabiji u osnosu na osmanske jedinice. Odnos Srba i Turaka bio je otprilike 4:1. Ukoliko gledamo u brojkama, Srba je bilo između 8000 i 10000, od toga je bilo oko 2000 konjanika, a Turaka je bilo između 40000 i 50000. Vrlo značajno je da su srpski ustanici, zajedno sa svojim vođama, prikazali izuzetnu inženjerijsku i ratnu veštinu, izgradivši čuveni mišarski šanac, koji je odigrao presudnu ulogu u razvoju same bitke – kaže istoričar Dejan Živanović.
Šanac Crnog Đorđa, odakle su ustanici nanosili teške gubitke Osmanlijama, a čiji položaj istoričari i arheolozi još nisu precizno odredili, bio je strateška prednost za osvajanje pobede.
– Bio je improvizovanog karaktera, izgrađen za samo jedan ili dva dana, od strane ustanika, i način na koji je on iskorišćen u toku bitke odlučio je njenog pobednika – objašnjava istoričar.
Bio je četvorougaonog oblika sa topovskim tablama na njegovim krajevima. Po naučniku Janku Šafariku, najduža, severna strana, bila je duga 303, a istočna 285 metara, na kojoj su postavljeni teški topovi Krnja i Šibonja. Na grudobranima bilo je pobijeno debelo i zašiljeno kolje, koje neprijateljska konjica i pešadija nisu mogle da savladaju. Ovu stratešku mudrost Karađorđe je poneo iz austrijske vojske, gde je službovao u čuvenim frajkorima.
Kada je turska konjica natrčala na zaravan ispred šanca, konji su počeli da se preturaju i padaju, zapleteni u prepreke od divlje loze. Tada su srpski strelci iz šanca otvorili vatru.
– Turska vojska je tokom 13. avgusta u nekoliko navrata napadala na ustanički šanac, međutim, odlučujući trenutak desio se kada je Karađorđe sa samog šanca dao znak srpskoj konjici da izađe u susret Turcima koji su atakovali na utvrđenje. Na Karađorđev znak ustanička konjica podelila se u dva dela. Jedan deo sa popom Lukom Lazarevićem krenuo je u pomoć ustanicima u šancu, dok je drugi deo ustaničke konjice, ne čelu sa protom Matejom Nenadovićem krenuo ka samom bosanskom veziru koji se nalazio u rejonu reke Dumače – priča Živanović.
Ovakva raspodela srpske vojske u redovima Turaka izazvala je pometnju.
– Konjica koja je noću iz šanca izašla, prenoćila je, i na dati znak stupila u dejstvo. Jedno krilo preseklo je tursku vojsku na pola, a prota Nenadović je prošao Dumaču i udario na komandno mesto Sulejman-paše Skopljaka. Karađorđe je ovde otvorio vratnice i počela je borba prsa u prsa, nastala je panika. Uzalud njihovi kapetani, bežalo se, ko nije znao da pliva, utopio se u Savi, a 4000 vojnika zatvorilo se u šabačku tvrđavu. A Karađorđe je vojvodu Miloša Stojićevića odredio da sa 2000 ljudi protera Turke odakle su došli- kaže Stevan Simić, predsednik Zadužbinskog društva Prvog srpskog ustanka „Mišar“.
Demoralisani i poraženi Turci su nakon Mišarske bitke sklonište našli u šabačkoj tvrđavi, a u danima nakon toga su pokušavali da se preko Srema i Mačve domognu Bosne. Ustaničke vođe, zajedno sa svojim jedinicama, su im u narednim danima nanosile poraze i u Sremu i Mačvi, prevashodno u šumi Kitog.
Najbolji izveštaj o svemu tome dala je pesma narodnog pevača Filipa Višnjića:
Polećela dva vrana gavrana
sa Mišara‚ polja širokoga‚
a od Šapca‚ grada bijeloga‚
krvavijeh kljuna do očiju
i krvavih nogu do koljena‚
Prelećeše svu bogatu Mačvu‚
valovitu Drinu prebrodiše‚
i čestitu Bosnu prejezdiše‚
te padoše na krajinu ljutu‚
baš u Vakup‚ prokletu palanku‚
a na kulu Kulin–kapetana.
Veliku ulogu u pobedi imali su Karađorđevi junaci.
– Desio se veliki megdan Kulin-kapetana i pop Luke Lazarevića. Kulin je bio njihov najveći junak. Luka je pobedio zahvaljujući svojim pratiocima, koji su porazili Kulina, a, iako ranjen, Luka je uspeo da se sakrije i sačeka kraj bitke. Karađorđe je bio potišten, nije bilo Luke, našli su mu samo fes. Kada se Luka pojavio, radosti nije bilo kraja – priča Simić.
U prostorijama Doma kulture na Mišaru za 175. godišnjicu boja, opremljena je i otvorena muzejska postavka. Dom je potpuno opremljen 1986. godine, a za 180. godišnjicu na prednjoj fasadi Doma urađen je i mozaik Boj na Mišaru, rad akademskog slikara Dragiše Marsenića. Na vrhu je Karađorđe, baš iznad simbolično predstavljenog šanca. Ispod njega su obrisi konjice pop Luke Lazarevića, i deo Višnjićevog stiha: „Usta raja, ko iz zemlje trava“. Ispred je ambijent koji takođe simbolizuje boj i junake.
U blizini Muzeja je i spomenik u obliku stuba, visok 633 centimetra, na čijem vrhu se nalazi dvoglavi orao raširenih krila, koji simbolizuje pobedu srpske vojske, izrađen od bronze, okrenut Bosni i jednim delom prema Sremu. Na kockastom postolju stoji posveta „Karađorđu i mišarskim junacima 1806-1906, o stogodišnjici mišarske bitke” sa potpisom Drinosavsko kolo jahača „Knez Mihailo“ i u ime zahvalnog potomstva.
Državnom ceremonijom polaganja venaca kod spomenika Karađorđu i mišarskim junacima, svečano je obeležena 215. godišnjica Boja na Mišaru. Vence su položili predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Vojske Srbije, Grada Šapca, Mačvanskog okruga, drugih lokalnih samouprava, kao i predstavnici udruženja građana. Ovom prilikom najavljena je značajna rekonstrukcija Doma kulture Mišar, kao jedan od načina da se odužimo slavnim precima. U delu kulturnog programa ,,Teatar Vožd“ sa Mišara izveo je umetnički program pod nazivom „Kaži Bože do spasenja pute“.
Iz serijala NASLEĐA TRAG. Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
