Sa stomakom “do zuba” Slavica Vasić jedva se provlači između krava. A one, nemirne, mašu repovima lepljivim od balege, naviknute da preko leta teraju muve. Tako je i zimi, samo što tada nema muva ali struji hladan vazduh u štali, pa Slavica mora da obuče i džemper i jaknu. To joj otežava pokrete, pa se u osmom mesecu trudnoće brzo umori. I tako od krave do krave prenosi muzilicu, briše vime, postavi aparat i prati mužu. Dva sata joj je potrebno da pomuze 46 krava. Ostalih trideset muze svekrva. Isti posao čeka je svako jutro i svako veče.
U osmom mesecu radi na farmi (Foto. J. Gubelić)
Ne bi morala, ali voli da radi i ne žali se previše. NJen svekar Goran je male štale, sazidane od cigala i blata, stvorio veliko imanje sa 76 munih krava. Sin je taj posao nastavio. Dnevno predaju 1900 litara mleka. Hranu proizvodi na površini 50 hektara, od čega je 30 u zakupu. Međutim, to ne zadovoljava potrebe ovako obimne stočarske proizvodnje, naročito u teškim godinama kakva je bila prošla. Međutim, ne posustaju. Rade svi.
“Težak je ovo posao. Sve bi bilo u redu da znamo za šta radimo. Živeti na selu veoma je teško. Naravno, ima svoje lepe strane, ali nije lako”, priča.
Udala se iz ljubavi. Ne krije. Zbog Stefana je odlučila da živi na selu. Istina, na selu je i ona rođena, ali zajednica i zahtevi nisu bili ovoliki. Iz brdovitog Jadra došla je u Maove. Iz opustele Sipulje, tik uz grad, ali na seosko imanje koje poseduje veliku farmu muznih krava.
“ Mi nismo imali ovoliko stoke. Znam da je neubičajeno da mladi rade, ali mi se volimo i želimo da ostanemo na selu. Ovde imamo sve što nam je potrebno”, objašnjava Slavica.
Sa venčanja, 2017. godine
Crveni džemper i crveni lak. Lepo uklopljenje boje. Neko bi sa strane rekao da vodi računa o modi. Istina je između. Voli da bude sređena i kada je u štali. Briga o frizuri je njeno zanimanje. Tri godine radila je kao frizerka. Svako jutro, kada bi završila sa mužom krava, spremala se i odlazila na posao u Šabac. Onda je odlučila da napusti frizeraj i posveti se životu na selu.
“Svi se lepo slažemo. Stefan i ja se volimo, svekra i svekrvu poštujem. Ja obično spremam doručak i večeru a oko drugih poslova se dogovaramo. Kada muškarci idu na njivu, mi hranimo i pojimo stoku. Radni dan počinje u sedam, nekad i ranije. Bude dana kada se umorim, ali je lepo kada ubiramo plodove našeg rada”, priča ova mlada žena.
Goran, Stefanov otac im je podrška (Foto. J. Gubelić)
Tek joj je 22. Uskoro očekuje bebu. Pored svih poslova dobija još jedan. Njoj veoma važan. Stefanu fali jedan ispit do diplome inženjera stočarstva. Biće stručnjak za posao koji je u praksi usavršio. Mladi su i “orni za rad”. Nadaju se da će im zemlja vratiti ono što ulažu.
