Prvi Jevreji u Šapcu naseljavaju se početkom XIX veka, a u drugoj polovini sagrađena je prva sinagoga i utemeljeno Jevrejsko groblje koje je danas pod zaštitom Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Tokom 1850. godine u gradu je osnovan ogranak cionskog društva za kolonizaciju Palestine, a članovi tog društva bili su gotovo svi šabački Jevreji tog vremena, negde oko 15 familija.
Jevrejsko groblje koje je danas pod zaštitom Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture ( Foto: J. Gubelić )
Posle ukidanja zabrana 1888. godine, počela su doseljavanja Jevreja iz drugih gradova u Šabac. Najpoznatiji doseljenik tog vremena bio je lekar Avram Josifa Vinaver koji je, pored posedovanja impozantne stručne biblioteke, bio prvi lekar koji je u Srbiji imao rendgen aparat. Od 1894. godine do početka Prvog svetskog rata, radila je i škola za jevrejsku decu koju je odobrilo tadašnje Ministarstvo prosvete. Učenici su ovu školu pohađali nakon nastave u redovnoj školi, kako bi učili maternji jezik. Godine 1896. u Šapcu je živelo 274 Jevreja. Danas je ostalo sećanje, koje će nastaviti da živi kroz brojne programe u rekonstruisanoj sinagogi.
Rekonstruisana sinagoga ( Foto: J. Gubelić )
Zgrada nekadašnje sinagoge, koju je grad Šabac otkupio od privatnih vlasnika i rekonstruisao uz podršku Ministarstva kulture, počela je da “živi”. Rekonstrukcija sinagoge je deo šabačkog projekta „EUreka!“, koji je podržan na konkursu Ministarstva kulture „Gradovi u fokusu“, a u skoroj budućnosti planira se nova kulturna ponuda i negovanje kulture sećanja na Jevreje koji su vekovima živeli u gradu na Savi.
Unutrašnjost sinagoge ( Foto: J. Gubelić )
Šabačka sinagoga – još je jedan razlog da u grad na Savi dolazi Borko Avramović čiji je otac jedini preživeli šabački Jevrejin. Poslednje dve jevrejske porodice iz Šapca, Borkova i njegovog brata, čiji je predak Haim Avramović, kao oficir kraljevske vojske, čudom preživao zarobljeništvo u Nemačkoj, iselile su se u Izrael početkom raspada bivše SFRJ. Oni se danas gradu Šapcu vraćaju podjedanako ushićeni.
“ Ja volim ovde da dođem. Moje ćerke takođe rado dolaze. Uspeo sam tu ljubav da prenesem i na unuke. Za njih je Šabac Srbija”, priča Borko Avramović.
Originalni prozori ( Foto: J. Gubelić )
A Šabac ih razumeo i kada drugi nisu, i u ratu i u miru. Rekonstrukcijom nekadašnje sinagoge, uz pomoć sredstava Ministarstva kulture, grad je nastavio da neguje sećanje na šabačke Jevreje.
“Ovaj obnovljeni objekat biće muzej šabačkih Jevreja sa savremenom postavkom koja će govoriti o svim onim vrednostima koje smo zajedno stvorili u ovom gradu koji je dobio svoj karakterističan duh baš zahvaljujući tom spoju”, objašnjava Igor Marsenić, član Gradskog veća i rukovodilac projekta “EUreka“.
Godine 1896. u Šapcu je živelo 274 Jevreja ( Foto: J. Gubelić )
U šabačkoj sinagog održavale su se proslave za rođendan kralja, dan ujedinjenja Kraljevstva i rođendan prestolonaslednika, jednako kao i u pravoslavnoj i katoličkoj crkvi. Lokalne novine pisale su o bratimljenju između Srba i Jevreja i o prelasku jevrejskih muškaraca u pravoslavlje zbog sklapanja brakova sa pravoslavnim devojkama, jer je mnogo teže bilo da one pređu u Mojsijevu veru.
“Objekat sinagoge građen je 1894. godine. Namenski je rađen za školu i za jevrejsku decu. Trenuto je u Srbiji, makar u užem delu najstariji objekat, koliko znamo, koji je preživeo. U toku rekonstrukcije pokrenut je i postupak proglašenja sinagoge spomenikom kulture”, kaže Aleksandra Savatić, arhitekta.
Stari mlin gde su bili smešteni Jevreji iz Kladovskog transporta ( Foto: J. Gubelić )
Paralelno sa tim, pokrenuta je inicijativa da se pod zaštitu stavi i stari mlin, u ulici Janka Veselinovića, nekada vlasništvo vinarskog trgovca Jakova Vukosavljevića, gde je utočište pronašlo nekoliko stotina Jevreja, od 1200 pristiglih iz Kladovskog transporta, koji su u Šapcu toplo prihvaćeni 1941. godine. U starom mlinu bilo je smešteno 500 Jevreja, a ostali u žitarskim magacinima Drage Tošković i Praškoj banci na kraju Pop-Lukine ulice i po kućama u gradu i okolini. Ugledni domaćin Dragić Adamović iz Jevremovca prihvatio je sedmoro stranaca, a svoju vilu u Velikoj Vranjskoj otvorio je i predsednik opštine Miodrag Petrović. To potvrđuju i brojna pisma koja su u to vreme razmenjivali sa porodicama koje su ostale u Palestini ili su se zadesile u drugim zemljama.
Žitarski magacini Drage Tošković u Pop-Lukinoj ulici ( Foto: J. Gubelić )
“Ta prepiska između njih možda najbolje svedoči o njihovom status o našem gradu, kako su lepo primljeni u našem gradu i kako Šapčani nemaju ni trunke antisemitizma, koji se uveliko osećao u drugim zemljama”, Branko Stanković, istoričar.
Spomenik stradalim Jevrejima ( Foto: J. Gubelić )
Okupacija je sve promenila. Tog 13. oktobra 1941. u zaseoku Poloj, na njivi u Zasavici Nemci su streljali 1057 šabačkih Jevreja, koje su prethodno naterali da da trče 23 kilometra do logora u sremskom selu Jarak.
Spomen česma u Jarku ( Foto: J. Gubelić )
Građani Šapca obeležili su mesto stradanja u selu Jarak, česmom sa natpisom: “Za ljubav, za bratstvo, za vodu”. Od 1982. godine održavan je tradicionalni međunarodni plivački maraton Šabac-Jarak kao memorijalna trka pod nazivom Trka mira, rekom Savom, dužine 18 kilometara i 800 metara. Žrtve obavezuju da se ne zaborave.
