Rekordno nizak vodostaj Save ovog leta ponovo je otkrio jednu od najzanimljivijih rečnih olupina u ovom delu Srbije, između Šapca i Sremske Mitrovice. Iz vode je izronio „Slovenac“, moćni parni tegljač koji je u narodu poznat kao „Savski Titanik“. Dok meštani, kupači, ribolovci i ljubitelji fotografije koriste priliku da priđu olupini, ostaci broda otkrivaju delove priče koja traje duže od osam decenija.
Olupina se nalazi u Savi kod Jarka, nedaleko od Šapca i Sremske Mitrovice. Kada vodostaj dovoljno opadne, iznad površine se pojave delovi trupa, palube i pogonskog sistema sa karakterističnim bočnim točkovima.
„Ovo je nekada bio parobrod koji se zvao „Slovenac“, a u vreme Austrougarske bio je u njenom vlasništvu. Napravljen je pred početak Prvog svetskog rata, oko 1913. godine. Posle završetka rata pripao je tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca“, kaže Dejan Mitjev, ribolovac.
Napravljen 1913. godine, dve godine posle čuvenog „Titanika“, doživeo je sličnu sudbinu – završio je na dnu reke. Tokom ratnih godina korišćen je za prevoz različitog tereta, a prema dostupnim svedočanstvima i za prevoz ranjenika.
Poslednje putovanje bilo je kobno. Krajem aprila 1945. godine, kod Drenovca i Ševarica, nedaleko od Šapca i Sremske Mitrovice, „Slovenac“ je naišao na nemačku magnetnu minu. Posle eksplozije brod je teško oštećen i potonuo je u Savu.
„Prevozio je i ranjenike, prevozio je teret i municiju. Navodno postoje i priče da su prilikom potonuća ostali mina i drugi materijal, ali to su neproverene informacije. Ipak, to treba ozbiljno shvatiti i ne treba se igrati i previše čačkati. Ko zna šta je sve ostalo u njemu. Za vreme rata sigurno nije tuda išao tek tako“, kaže Mitjev.
Njegova sudbina, međutim, nije počela poslednjim potonućem. Tokom Drugog svetskog rata brod je, prema svedočenjima i dostupnim podacima, dva puta potapan i izvlačen, pre nego što je 1945. godine konačno ostao na dnu Save.
Danas, na granici Srema i Mačve, njegovi ostaci privlače pažnju meštana sa obe strane reke.
„On je jako popularan. Svakog leta tamo dolaze Mitrovčani i Šapčani. Video sam da ljudi dolaze zbog kupanja, ali i da vide taj brod“, kaže Nedeljko Đurić, meštanin i ljubitelj reke.
Olupina je tokom godina bila izložena i pokušajima da se njeni delovi odnesu i iskoriste kao staro gvožđe.
„Pre nekoliko godina bilo je pokušaja da ga malo seku, pošto još ima gvožđa koje može da se iskoristi, da se zaradi koji dinar“, priča Đurić.
Pokušaj krađe se, srećom, nije završio uspešno. Vremenom se oko olupine formirao i sprud, pa je prostor oko „Savskog Titanika“ postao mesto na koje dolaze ribolovci i ljubitelji reke.
„On je na neki način naša atrakcija. Svi volimo da dođemo do njega. Lepo je što je plaža ovde dobila i neku dodatnu svrhu. Lepo je i treba ga čuvati koliko god možemo. Ne treba ostavljati krš, prazne flaše i otpatke. Ostavite ga čistog, pa neka polako počiva i završava svoju sudbinu“, kaže Mitjev.
Za ljubitelje reke i brodova, ova olupina nije samo gomila starog gvožđa. Ona je ostatak snažnog parobroda koji je preživeo ratove, menjao vlasnike i zastave i na kraju postao deo lokalnog sećanja.
„To je bila jedna velika sila, jedna od najvećih sila tog vremena – Austrougarska“, podseća Mitjev.
„Slovenac“ je tako od moćnog parobroda koji je plovio Savom postao nemi svedok jednog vremena. Danas njegovi ostaci, kad Sava dovoljno opadne, ponovo izlaze na svetlost dana i podsećaju da reka ne čuva samo vodu i obale, već i delove istorije koji su decenijama bili skriveni ispod njene površine.
Tri života i jedna kobna mina
Iako ga javnost zbog izranjanja usled suše naziva „savskim Titanikom”, pravi naziv ovog 54 metra dugog parnog teglača je „Slovenac”. Izgrađen je davne 1913. godine u Budimpešti (pod imenom Vag), a tokom svog veka plovio je pod tri zastave i preživeo oba svetska rata. Ipak, njegova najveća specifičnost je to što je potonuo čak tri puta. Prva dva puta (kod Ivanova i Beograda 1944. godine) uspešno je vađen i popravljan. Sudbina mu je konačno presudila 25. aprila 1945. godine, kada je prevozeći ranjenike naleteo na nemačku minu i ostao na dnu Save, gde leži i danas.
