Da nikada nije kasno za nova znanja i veštine, potvrđuju Šapčanke koje povezuje ljubav prema lepom pisanju. Kada završe radni dan, uz koordinaciju slikarke Jelene Spasojević, pokušavaju da ovladaju veštinom za koju kažu da oplemenjuje njihov život.
Jednu istoričarku umetnosti, medicinsku sestru i logopeda u „Mali atelje“ dovela je, ni manje ni više, nego kaligrafija.
– Svaki čas ovde proveden je neka vrsta relaksacije i uživanja. Ovde kad dođem moj umor nestane i odavde uvek izađem sa osmehom, i ono što je najvažnije unosim jedan novi duh tokom rada na sebi – priča Marina Aleksić, jedna od polaznica kursa kaligrafije.
Kada završi posao na odeljenju hemodijalize, medicinska sestra Svetlana Sretenović, koja je savladala lepo pisanje na ćirilici, nastavlja da daje formu znakovima na latinici.
– Moja ljubav prema kaligrafiji datira još iz osnovne škole, sada sam htela malo da proširim svoje znanje, videla reklamu na Instagramu i došla – kaže Svetlana Sretenović.
Pored dobrog raspoloženja i spokoja koji pronalaze na ovim časovima, svi koji su se iz hobija odlučili za ovo drevno zanimanje, mogu oživeti svoju kreativnost i talente na koje su možda zaboravili. U tome im pomaže šabačka diplomirana slikara Jelena Spasojević.
– Za kaligrafiju su potrebni ljubav, strpljenje, ali takođe, sa druge strane kaligrafija neguje ljubav i strpljenje – ističe ona.
Baš to mnogima nedostaje, a ovde se, između ostalog i tome uče, budući da ova vrsta umetnosti poreklo vodi iz Kine, zemlje izuzetnih duhovnih karakteristika.
– Kao što Jelena kaže, za kaligrafiju zaista treba mnogo strpljenja, mada se ja stalno šalim sa njom kako sam ja najgori đak ovde, da ništa ne znam jer zaista svi fenomenalno rade, ali nadam se do kraja kursa da ću i ja to da savladam. Da ću dobiti peticu na kraju – kaže Aleksandra Vojinović.
U krasnopisu pronalaze mir, posle napornog dana. Bez telefona, uz laganu muziku žive svoj novi hobi.
– Potreban nam je svima ventil, mislim da to jeste suština svih nas ovde, koji smo rešili da dođemo da se malo izmestimo iz stvarnosti koja je takva kakva jeste i da sa ovim pravimo neki balans – objašnjava Aleksandra.
Na komadu milimetarskog paprira ispisuju slova od kojih se grade reči. Ponekad su potrebni dani da se napiše poruka, ali često njena snaga vredi svakog sekunda truda.
– Čovek koji je plovio morem, retko će sreću pronaći pored reke – samo je jedna od mudrosti koju će polaznici kursa poneti sa sobom.