Kuzman, poreklom iz Hercegovine, držao je sa bratom Mihailom trgovačku radnju u Šapcu. Majka Jelka, kći šabačkog kujundžije, kada je ostala siroče, sa petnaest godina udaje se za petnaest godina starijeg Kuzmana. Sin Laza rodio se 13. maja 1851. godine, u današnjoj Gospodar Jevremovoj ulici. U porodici Lazarević vladao je primeran patrijarhalan red.
Laza Lazarević, Biblioteka šabačka ( Foto: J. Gubelić)
Kada je Laza imao devet godina iznenada mu umire otac, a godinu dana kasnije i stric Mihailo. Majka je preuzela ulogu glave porodice. Bila je hajduk-žena. Kuražila ga je da se bori u društvu i da se probija. Hroničari su zapisali da kada je izgubio državnu stipendiju, pošto je učestvovao u demonstracijama protiv vlade, sav slomljen se žalio majci, a ona mu je kuražno odgovarala: „U jato, golube!“
Laza sa majkom Jelkom, Biblioteka šabačka ( Foto: J. Gubelić)
Osnovnu školu i četiri razreda gimnazije Lazarević je završio u Šapcu. U januaru 1871. godine izabran je za državnog pitomca da studira medicinu u Berlinu ali mu je stipendija oduzeta zbog prilika koje su nastale usled Pariske komune. U jesen 1867. godine, kada mu je bilo šesnaest godina, Lazarević upisuje Pravni fakultet Velike škole. Nakon toga, završava prava i postaje praktikant Ministarstva prosvete. Početkom naredne godine ponovo mu je potvrđena stipendija i on odlazi u Berlin. Za vreme Srpsko-turskog rata 1876 — 1877. Lazarević prekida studije, pošto je pozvan na vojnu dužnost. Služio je kao lekarski pomoćnik i bio odlikovan srebrnom medaljom za revnosnu službu. Vrativši se u Berlin završava studije medicine 8. marta 1879. Po povratku u Beograd postavljen je za lekara Beogradskog okruga a 1881. godine postao je prvi lekar Opšte državne bolnice u Beogradu.
Ulica gde je rođen i živeo, Biblioteka šabačka (Foto: J. Gubelić)
Razne okolnosti ometale su uglednog lekara i pisca da se oženi. Dok je bio samac, stanovao je kod sestre Milke, udate za druželjubivog Milorada Popovića Šapčanina. U njihovom salonu se okupljao umetnički krem Beograda s kraja XIX veka. Tada se, iz manje poznatih detalja navodi da se još pre odlaska u Berlin, dok je na Velikoj školi studirao prava, zaljubio u Jelicu Milinović, komšinicu Milorada Popovića Šapačanina.
Milorad Popović Šapčanin, Biblioteka šabačka (Foto: J: Gubelić)
O tome svedoče sve njegove pripovetke u kojima je slavio lepotu crnih očiju kakve je ona imala. Odlazak u Berlin na studije medicine prekida tu romansu. Ni ljubav sa Anom Gutjar, ćerkom gazdarice kod koje je stanovao, nije imala srećan kraj, ali je zauvek ovekovečena u „Švabici” u kojoj je ta veza opisana kroz 13 „pisama”.
Ana Gutjar, žena koja je inspirisala pripovetku „Švabica“
Tu ljubav prekida poziv da se nesvršeni medicinar vrati u Beograd da bi učestvovao 1876. u Srpsko-turskom ratu. Posle rata vraća se u Berlin, ali se veza sa Anom ne obnavlja, kao što je i prvu ljubav Jelicu zatekao udatu kada se vratio u Beograd.
Nakon postavljenja na mesto lekara Okruga beogradskog 1881. Lazarevića „uvlače” u brak, kako tu epizodu iz njegovog života opisuje Milan Jovanović Stojmirović u knjizi „Siluete starog Beograda”. Porodica Hristić je namerila da Poleksiju uda za pristalog mladoženju, Lazu K. Lazarevića. Tada, 1881. on je lekar Opšte državne bolnice, diplomac Berlinskog univerziteta.
Lazarević je bio pobratim Koste, sina predsednika vlade Nikole Hristića, koji je ušao u politiku kao zet Tome Vučića Perišića. „Kosta ga je odveo svojima na večeru i tamo mu je bila ‘servirana’ i crnpurasta Poleksija, koju je Laza iz razdraganosti od razgovora i pića poljubio, a Hristiću su onda radosno počeli galamiti i čestitati veridbu”, zabeležio je Stojmirović.
Dopisne karte, Biblioteka šabačka (Foto: J. Gubelić)
Lazina majka je ovaj brak prokomentarisala „To nije brak iz ljubavi , ni brak iz računa”, čime je želela da kaže da je bio nepotreban. Na venčanju, kum mu je bio kolega i urednik časopisa „Otadžbina” dr Vladan Đorđević. Mireći se sa sudbinom, Laza uz Poleksiju postaje jedan od stubova beogradskog društva i u to vreme gradi dom koji se i danas nalazi na početku Hilandarske ulice. Tu im se rađaju deca Milorad, Anđelija, Kuzman i Vladan. Kuzman je preminuo nakon godinu dana, a Vladan dve godine po rođenju.
Anđelija Lazarević, ćerka Laze Lazarevića, slikarka i književnica
U toplom, dugo čekanom domu, nije bilo idile. Poleksija je bila različita po karakteru od sentimentalnog Laze. A on je radio preko svoje mere da bi izdržavao skupo domaćinstvo. Hteo je ženi i deci da ugodi. Karijera mu je strelovito napredovala, kao i tuberkuloza. Postao je lični lekar kralja Milana, sanitetski potpukovnik. Bio je šef Unutrašnjeg odeljenja Prve varoške bolnice. Otvorio je prvu kliniku za stare u Evropi. U arhivi beogradske neuropsihijatrije nađeno je pedeset istorija bolesti koje je on lično vodio dok je bio upravitelj Doktorove kule, prve srpske psihijatrije. Objavio je 80 radova što mu je donelo i članstvo u Srpskoj kraljevskoj akademiju nauka i umetnosti.
Laza K. Lazarević ispred bolnice
Laza Lazarević pripada piscima realizma. Za života je objavio osam pripovedaka: „Prvi put s ocem na jutrenje“, „Školska ikona“, „U dobri čas hajduci!“, „Na bunaru“, „Verter“, „Sve će to narod pozlatiti“, „Vetar“ i „On zna sve“. Pripovetku „Švabica“ tada nije objavio jer je, kako mnogi veruju, bila suviše autobiografska. Objavljena je tek sedam godina nakon piščeve smrti, 1898. godine u knjizi „Pripovetke Laze K. Lazarevića“ koju je priredio Ljubomir Jovanović. Pripovetka Prvi put s ocem na jutrenje prvobitno je imala naslov „Zvona sa crkve u N.“ i objavljena je u časopisu „Srpska zora“ 1879. godine.
Bista ispred Osnovne škole „Laza K. Lazarević“ (Foto: J. Gubelić)
Ispred kuće gde je živeo, postavljen je spomenik Lazi Lazareviću. Jedna ulica, osnovna škola i bolnica u Šapcu nose njegovo ime. Laza Lazarević živi kroz svoja besmrtna dela i doprinos koji je dao književnosti i medicini.
Iz serijala “Znamenitih trag”. Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
