Кузман, пореклом из Херцеговине, држао је са братом Михаилом трговачку радњу у Шапцу. Мајка Јелка, кћи шабачког кујунџије, када је остала сироче, са петнаест година удаје се за петнаест година старијег Кузмана. Син Лаза родио се 13. маја 1851. године, у данашњој Господар Јевремовој улици. У породици Лазаревић владао је примеран патријархалан ред.
Лаза Лазаревић, Библиотека шабачка ( Фото: Ј. Губелић)
Када је Лаза имао девет година изненада му умире отац, а годину дана касније и стриц Михаило. Мајка је преузела улогу главе породице. Била је хајдук-жена. Куражила га је да се бори у друштву и да се пробија. Хроничари су записали да када је изгубио државну стипендију, пошто је учествовао у демонстрацијама против владе, сав сломљен се жалио мајци, а она му је куражно одговарала: „У јато, голубе!“
Лаза са мајком Јелком, Библиотека шабачка ( Фото: Ј. Губелић)
Основну школу и четири разреда гимназије Лазаревић је завршио у Шапцу. У јануару 1871. године изабран је за државног питомца да студира медицину у Берлину али му је стипендија одузета због прилика које су настале услед Париске комуне. У јесен 1867. године, када му је било шеснаест година, Лазаревић уписује Правни факултет Велике школе. Након тога, завршава права и постаје практикант Министарства просвете. Почетком наредне године поново му је потврђена стипендија и он одлази у Берлин. За време Српско-турског рата 1876 — 1877. Лазаревић прекида студије, пошто је позван на војну дужност. Служио је као лекарски помоћник и био одликован сребрном медаљом за ревносну службу. Вративши се у Берлин завршава студије медицине 8. марта 1879. По повратку у Београд постављен је за лекара Београдског округа а 1881. године постао је први лекар Опште државне болнице у Београду.
Улица где је рођен и живео, Библиотека шабачка (Фото: Ј. Губелић)
Разне околности ометале су угледног лекара и писца да се ожени. Док је био самац, становао је код сестре Милке, удате за дружељубивог Милорада Поповића Шапчанина. У њиховом салону се окупљао уметнички крем Београда с краја XIX века. Тада се, из мање познатих детаља наводи да се још пре одласка у Берлин, док је на Великој школи студирао права, заљубио у Јелицу Милиновић, комшиницу Милорада Поповића Шапачанина.
Милорад Поповић Шапчанин, Библиотека шабачка (Фото: Ј: Губелић)
О томе сведоче све његове приповетке у којима је славио лепоту црних очију какве је она имала. Одлазак у Берлин на студије медицине прекида ту романсу. Ни љубав са Аном Гутјар, ћерком газдарице код које је становао, није имала срећан крај, али је заувек овековечена у „Швабици” у којој је та веза описана кроз 13 „писама”.
Ана Гутјар, жена која је инспирисала приповетку „Швабица“
Ту љубав прекида позив да се несвршени медицинар врати у Београд да би учествовао 1876. у Српско-турском рату. После рата враћа се у Берлин, али се веза са Аном не обнавља, као што је и прву љубав Јелицу затекао удату када се вратио у Београд.
Након постављења на место лекара Округа београдског 1881. Лазаревића „увлаче” у брак, како ту епизоду из његовог живота описује Милан Јовановић Стојмировић у књизи „Силуете старог Београда”. Породица Христић је намерила да Полексију уда за присталог младожењу, Лазу К. Лазаревића. Тада, 1881. он је лекар Опште државне болнице, дипломац Берлинског универзитета.
Лазаревић је био побратим Косте, сина председника владе Николе Христића, који је ушао у политику као зет Томе Вучића Перишића. „Коста га је одвео својима на вечеру и тамо му је била ‘сервирана’ и црнпураста Полексија, коју је Лаза из раздраганости од разговора и пића пољубио, а Христићу су онда радосно почели галамити и честитати веридбу”, забележио је Стојмировић.
Дописне карте, Библиотека шабачка (Фото: Ј. Губелић)
Лазина мајка је овај брак прокоментарисала „То није брак из љубави , ни брак из рачуна”, чиме је желела да каже да је био непотребан. На венчању, кум му је био колега и уредник часописа „Отаџбина” др Владан Ђорђевић. Мирећи се са судбином, Лаза уз Полексију постаје један од стубова београдског друштва и у то време гради дом који се и данас налази на почетку Хиландарске улице. Ту им се рађају деца Милорад, Анђелија, Кузман и Владан. Кузман је преминуо након годину дана, а Владан две године по рођењу.
Анђелија Лазаревић, ћерка Лазе Лазаревића, сликарка и књижевница
У топлом, дуго чеканом дому, није било идиле. Полексија је била различита по карактеру од сентименталног Лазе. А он је радио преко своје мере да би издржавао скупо домаћинство. Хтео је жени и деци да угоди. Каријера му је стреловито напредовала, као и туберкулоза. Постао је лични лекар краља Милана, санитетски потпуковник. Био је шеф Унутрашњег одељења Прве варошке болнице. Отворио је прву клинику за старе у Европи. У архиви београдске неуропсихијатрије нађено је педесет историја болести које је он лично водио док је био управитељ Докторове куле, прве српске психијатрије. Објавио је 80 радова што му је донело и чланство у Српској краљевској академију наука и уметности.
Лаза К. Лазаревић испред болнице
Лаза Лазаревић припада писцима реализма. За живота је објавио осам приповедака: „Први пут с оцем на јутрење“, „Школска икона“, „У добри час хајдуци!“, „На бунару“, „Вертер“, „Све ће то народ позлатити“, „Ветар“ и „Он зна све“. Приповетку „Швабица“ тада није објавио јер је, како многи верују, била сувише аутобиографска. Објављена је тек седам година након пишчеве смрти, 1898. године у књизи „Приповетке Лазе К. Лазаревића“ коју је приредио Љубомир Јовановић. Приповетка Први пут с оцем на јутрење првобитно је имала наслов „Звона са цркве у Н.“ и објављена је у часопису „Српска зора“ 1879. године.
Биста испред Основне школе „Лаза К. Лазаревић“ (Фото: Ј. Губелић)
Испред куће где је живео, постављен је споменик Лази Лазаревићу. Једна улица, основна школа и болница у Шапцу носе његово име. Лаза Лазаревић живи кроз своја бесмртна дела и допринос који је дао књижевности и медицини.
Из серијала “Знаменитих траг”. Пројекат је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарство културе и информисања.
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
