U noći između 4. i 5. februara Kinezi širom sveta ispraćaju „godinu psa“ i dočekuju „godinu svinje“ koja, prema verovanju, donosi napredak, sreću, i velike mogućnosti. Početak nove lunarne godine najvažniji je povod za porodična okupljanja, pa milioni Kineza putuju sa raznih krajeva planete kako bi se sastali sa svojim najmilijima. Među onima koji nisu bili u mogućnosti da putuju zbog posla jeste i većina Kineza u Šapcu. Oni su ostali da u svojim domovima dočekaju ovaj veličanstveni praznik.
Šabački Kinezi dočekivali su njihovu najveću svetkovinu skromno, u okrilju svojih stanova u gradu, a putem televizije i interneta pratili su zbivanja na drugom kontinentu. Da su u svojoj domovini, danas ne bi išli na posao, obukli bi se svečano i uz hranu, piće, običaje i brojne zdravice, sa rodbinom i prijateljima novogodišnje jutro proveli u prazničnoj atmosferi. Ovako, oni otvaraju svoje radnje i pripremaju se za još jedan radni dan.
Sugrađanima poznat kao Đenka, vlasnik kineske prodavnice u Tržnom centru „Trijumf“, Novu godinu svog naroda dočekao je sa suprugom, ispred televizora, dok je sa detetom i ostatkom porodice, koja je u Kini, bio u vezi preko interneta. Iz milionskog grada Vendžou u pokrajini Džeđang došao je pre tri godine.
– Novu godinu dočekujemo supruga i ja sami, dete nam je u Kini. Jedemo, pijemo, gledamo program na televiziji našeg grada. Kod nas svaka pokrajina ima svoju televiziju i to obavezno pratimo. Ujutru normalno radimo – priča Đenka na sve boljem srpskom.
Jan Fen Kiju, koju svi odmila zovu Jana, vodi veliku radnju „Kaj Kaj“ u zgradi Nove robne kuće. Ona je ovaj veliki praznik proslavila u krugu prijatelja. Iako je veliki deo porodice hiljadama kilometara daleko od nje, u Šapcu ima dovoljno poznanika da bi upriličila svečanu kućnu atmosferu.
– Okupimo se, napravimo bogatu trpezu. Dobro, ne baš toliko bogatu kao što bismo to uradili kod kuće, ali osnovna prepoznatljiva jela su pred nama. Tu su njoke, nudle, pirinač, piletina, riba. Pijemo vino i domaću rakiju od pirinča – otkriva Jana.
Srbima nezamislivu rakiju spravljanu od pirinča probale su i devojke zaposlene u Janinoj radnji i tvrde da „udara“ u glavu jače nego naša šljivovica.
Šabački Kinezi ovu svečanu noć provode kao kod kuće. Ne preskaču tradicionalne običaje i crveno-zlatnu dekoraciju svojstvenu ovom istočnjačkom narodu.
„Detalji su tradicionalni – crvene plahte sa natpisima kineskog pisma, koji nose poruke sreće i blagostanja. Tu su obavezno i kese u koje stariji deci ubacuju novac i poklone. Jedemo, pijemo i slušamo dobru muziku. Obavezno pratimo i program na TV-u i igramo društvene igre. U ponoć se sve završava jer ustajemo rano da bismo išli na posao – sa osmehom priča Jana, koja se već uveliko navikla na tempo života ovde, pa malo duže odmara za srpske praznike.
Da su u svojoj domovini, sve bi bilo drugačije. U Kini se na sve strane uz muziku i igru, raskošnu dekoraciju i bogato osvetljenje na ulicama slavi vladavina svinje i predstojeći Prolećni festival.
– Tamo su u toku velike svečanosti. Gradovi su ukrašeni, ljudi su srećni i uzbuđeni. Meni su muž i deca u Kini, sestra, cela porodica. Trenutno sam sama ovde. Da sam tamo obukli bismo svečano odelo i u krugu porodice proslavili prvi dan Nove godine. Neradni je dan, svugde se slavi – kaže ona.
Jana ovde uspešno vodi posao već dve godine, ali nije sigurna hoće li se zadržati u Šapcu. Grad joj se sviđa, stekla je mnogo prijatelja, ali bi svakako najviše volela da sa svojim mužem i sinom proslavlja svaku narednu Novu godinu.