Sela u okolini Vladimiraca, poznata su po proizvodnji povrća. Ovde gotovo svaka porodica ima plastenik. Robu uglavnom plasiraju u Beograd, a od tradicije ne odustaju, čak i kada je godina nepovoljna. Ovaj težak posao rade veći deo godine, a ovih dana na red je došla sadnja kupusa za jesen.
Šta se beli u Posavotamnavi, znaju svi koji nekada dođu u ovaj kraj. Plastenici su prekrili gotovo svaku parcelu tik uz reku Savu, pa u ovom kraju skoro da nema domaćinstva bez makar jednog plastenika.
Tako je i kod Verana Bogosavljevića, uglednog poljoprivrednika iz Miokusa, koji se povrtarstvom bavi otkad zna za sebe.
– Bavim se proizvodnjom od malena. Prvo smo napolju gajili, pa smo sada prešli u plastenike, sigurnije je tako nego poljska proizvodnja. Sad smo uradili nove plastenike, imamo oko 50 ari pod njima. Napolju gajimo kupus, papriku, pozni paradajz – nabraja proizvođač.
U posao je uključena cela porodica, a po potrebi angažuju i sezonske radnike. Rade od jutra do mraka, jer od ovog posla žive. Tako je učio od starijih, da zemlju koja ovako rađa, treba iskoristi kako valja. Tako sada uči i omladinu.
– Ima nas šestoro u kući, radimo non-stop, danju, ako treba i noću kad moramo, i uspevamo nekako. Sve da bismo ovo održali, doveli do kvaliteta, i da ne propadne – priča Bogosavljević, svestan da bez teškog rada nema dobrog proizvoda, a ni prihoda.
Nekada su gajili povrće pod vedrim nebom. Danas je to savremena plastenička proizvodnja uz zalivni sistem i zaštitu od sunca. Proizvode sve, od sezosnek salate, pa do kupusa, jer kad je loša cena jednog, nadaju se da će drugog biti bolja.
– Paprike beremo stalno, kako stižu. Imamo babure, ljute, crvene za ajvar. Imamo i krastavce, kupus. Mora sve po malo, da bude raznovrsna roba, ako nešto ima lošu cenu, nešto ima bolju, da bismo tako ostvarili zaradu – objašnjava Bogosavljević, navikao na tržišne oscilacije nakon mnogo godina bavljenja ovim poslom.
Jer ko ima ovakav proizvod, ne brine za cenu. Sve što izađe sa ove zemlje proda se, i preko najvećih pijaca završava nadaleko na trpezama i u teglama kupaca.
– Sva roba odlazi u Beograd na kvantaš. Preko leta ide za jelo, a za jesen paprike za ajvar i kupus za zimnicu – kaže on, budući da je tamo najveća potražnja.
Ovaj posao radi se cele godine, od ranih salata, pa do kupusa za zimu, koji se sada sadi.
– Sad je najaktuelnija sadnja kupusa za jesenju proizvodnju, on je poslednji, nema više sadnje. Planiram oko pola hektara. Sadio sam i više, ali ne može da se stigne sve, i plastenici i pozno na otvorenom – kaže.
Nema odustajanja, što zbog plodne zemlje i terena, ali i zbog kupaca koju su na ovu robu navikli, jer odavde na tezge stiže najukusnije povrće gajeno sa puno ljubavi i rada.
Iz serijala PLODOVI POSAVOTAMNAVE. Projekat je sufinansiran iz budžeta Opštine Vladimirci. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
