Села у околини Владимираца, позната су по производњи поврћа. Овде готово свака породица има пластеник. Робу углавном пласирају у Београд, а од традиције не одустају, чак и када је година неповољна. Овај тежак посао раде већи део године, а ових дана на ред је дошла садња купуса за јесен.
Шта се бели у Посавотамнави, знају сви који некада дођу у овај крај. Пластеници су прекрили готово сваку парцелу тик уз реку Саву, па у овом крају скоро да нема домаћинства без макар једног пластеника.
Тако је и код Верана Богосављевића, угледног пољопривредника из Миокуса, који се повртарством бави откад зна за себе.
– Бавим се производњом од малена. Прво смо напољу гајили, па смо сада прешли у пластенике, сигурније је тако него пољска производња. Сад смо урадили нове пластенике, имамо око 50 ари под њима. Напољу гајимо купус, паприку, позни парадајз – набраја произвођач.
У посао је укључена цела породица, а по потреби ангажују и сезонске раднике. Раде од јутра до мрака, јер од овог посла живе. Тако је учио од старијих, да земљу која овако рађа, треба искористи како ваља. Тако сада учи и омладину.
– Има нас шесторо у кући, радимо нон-стоп, дању, ако треба и ноћу кад морамо, и успевамо некако. Све да бисмо ово одржали, довели до квалитета, и да не пропадне – прича Богосављевић, свестан да без тешког рада нема доброг производа, а ни прихода.
Некада су гајили поврће под ведрим небом. Данас је то савремена пластеничка производња уз заливни систем и заштиту од сунца. Производе све, од сезоснек салате, па до купуса, јер кад је лоша цена једног, надају се да ће другог бити боља.
– Паприке беремо стално, како стижу. Имамо бабуре, љуте, црвене за ајвар. Имамо и краставце, купус. Мора све по мало, да буде разноврсна роба, ако нешто има лошу цену, нешто има бољу, да бисмо тако остварили зараду – објашњава Богосављевић, навикао на тржишне осцилације након много година бављења овим послом.
Јер ко има овакав производ, не брине за цену. Све што изађе са ове земље прода се, и преко највећих пијаца завршава надалеко на трпезама и у теглама купаца.
– Сва роба одлази у Београд на кванташ. Преко лета иде за јело, а за јесен паприке за ајвар и купус за зимницу – каже он, будући да је тамо највећа потражња.
Овај посао ради се целе године, од раних салата, па до купуса за зиму, који се сада сади.
– Сад је најактуелнија садња купуса за јесењу производњу, он је последњи, нема више садње. Планирам око пола хектара. Садио сам и више, али не може да се стигне све, и пластеници и позно на отвореном – каже.
Нема одустајања, што због плодне земље и терена, али и због купаца коју су на ову робу навикли, јер одавде на тезге стиже најукусније поврће гајено са пуно љубави и рада.
Из серијала ПЛОДОВИ ПОСАВОТАМНАВЕ. Пројекат је суфинансиран из буџета Општине Владимирци. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.