Šljiva iz Podgorine stizala je do Amerike, bila tajno oružje srpskih vojnika, a danas je jedan od naših najvećih privrednih potencijala. Svesni te činjenice, u Osečini, najvećem izvozniku suve šljive u Srbiji, 14. put u čast tom voću organizovan je Sajam šljiva. To je privredno-turistička i kulturna manifestacija nastala sa ciljem da proizvođači predstave svoje proizvode i unaprede proizvodnju.
Manifestacija u čast „kraljice voća“
U Podgorini šljivu zovu “plavo blago” jer od nje u ovom kraju direktno ili indirektno živi od 60 do 70 odsto stanovništva. Za njih „kraljica voća“ ne gubi taj status čak i kada ne rodi, ili kada joj je cena, kao ove godine, toliko niska da su je otkupljivači plaćali samo 15 dinara.
U Osečini su ponosni na Sajam, zahvaljujući kom se ovaj kraj razvija.
– Sajam je sada međunarodnog karaktera i svake godine, osim naših poljoprivrednika, dolaze nam gosti iz Slovenije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore. Osim što naši domaćini imaju šansu da prodaju svoje proizvode, tih dana naša varošica postane mesto u koje dolaze hiljade ljudi. Sigurni smo da to motiviše Podgorce da nastave da se bave voćarstvom – kaže Svetozar Gačić, direktor Turističke organizacije “Podgorina”.
„Plavo blago“ Srbije dolazi iz Osečine
Da je šljiva njihova šansa, pokazalo se više puta kroz istoriju, od vremena pretka Podgoraca, bogatog trgovca Tešmana Soldatovića, jednog od najvećih izvoznika šljiva sa prostora Kneževine Srbije. Zahvaljujući viziji čuvenog trgovca Soldatovića, načelnika Rađevskog okruga, pre više od vek i po suva šljiva bila je jedan od najznačajnijih izvoznih proizvoda Srbije.
Kraj sa milion stabala šljive
Tu tradiciju nastavili su potomci. Te 2006. godine započeli su manifestaciju posvećenu šljivi, sa nekoliko jednostavnih želja – da se o Sajmu šljiva u Osečini govori, da ovde ljudi rado dolaze i iz ove varošice odlaze puni utisaka, a da im Podgorci budu dobri domaćini, koliko i šljivi po kojoj su poznati i u čije ime svake godine slave. Četrnaest godina kasnije ova opština živi za vreme sajma koji se održava u poslednjoj nedelji avgusta, a vredni domaćini zarade dovoljno da svoje zasade sledeće godine prošire bar za koji ar.
– Nama je šljiva sve. Ovo je kraj gde je gajenje ovog voća tradicija. Šljive je imao moj deda, otac, a nastavio sam i ja. Teren je takav da pogoduje gajenju, a kad je cena loša, mi pravimo rakiju. Imamo svoju sušaru tako da nismo prinuđeni da nas otkupljivači ucenjuju. Mi od šljive živimo. Kod nas ne mogu da se gaje druge kulture. Ove godine je rodilo da ne možemo da pokupimo – kaće Tomislav Janković iz Gornjeg Crniljeva.
Sajam šljiva dovodi hiljade posetilaca u ovaj kraj
Da je njihov trud dao rezultate govore podaci prema kojima iz godine u godinu Opština Osečina preuzima vodeće mesto po proizvodnji šljiva, prinosu i preradnim kapacitetima. O njihovom voću govori se i u svetskoj statistici. Pod šljivama u ovom kraju je nešto više od 7% teritorije opštine. Svake godine, sami ili u saradnji s Opštinom Osečina, domaćini zasade nove sadnice šljive na najmanje 100 hektara. I ne samo u procentima, oni dobro barataju i sa milionima. U Osečini ima oko milion stabala „kraljice voća“. Uzorni poljoprivrednici Podgorine shvataju da je šljiva njihov brend, privredni adut i šansa.
– Ja sušim šljivu, a poslednjih godina najviše zarađujem od čokoladirane suve šljive. To je specijalitet. Prodajem širom zemlje. Moji kupci kažu da je to najslađi proizvod, a često se šale da čokoladirane šljive nikada ne stignu do kuće, već ih pojedu dok putuju. Čokoladiram i suve smokve, kajsije, kruške, a nedavno sam počeo i orahe i lešnik – priča Goran Simić, poznati proizvođač čokoladiranog voća.
Šansa je u prerađenom voću
Trećina godišnje proizvodnje suve šljive u Srbiji proizvede se ovde, u Podgorini. Sa 160 mini sušara i 27 industrijskih tunela za sušenje šljive, svrstavaju se među ozbiljne prerađivače voća. U Podgorini poštuju šljivu. Sa svakog stabla šljive ubere se u proseku 28,4 kg. Nešto ide na sušenje, dobar deo u rakiju, a od ostatka žene prave slatko i džemove.
– Slatko od šljiva je 500 dinara, džem je 300. Kilogram suve šljive na sajmu prodajemo od 150 do 250 dinara. Mi na sajmu prodajemo i druge proizvode. Na primer, slatko od šumskih jagoda je 600 dinara, od višanja 500, od kupina 400, od smokvi 500, džem od malina 400, a likeri su 700 dinara – priča Gordana Janković.
Svake godine oko 200 izlagača na sajmu prodaje šljive i sve što se od njih može napraviti. Ovde sklapaju poslove, i traže povoljnije uslove da obnove opremu za sušenje i preradu voća.
Prilika za promociju narodne tradicije
U ovom kraju razmišljaju da kolač od šljive zaštite, jer je Osečina poznata po “Šljivku”, koji i danas na tradicionalan način prave domaćice.
– Kolač od šljiva se pravi tako što se prvo izvadi koštica iz šljiva, zatim se one pocepaju i onda se dugo kuvaju. Šećer se ne stavlja, jer je to pravi prirodni kolač. Pred sam kraj kuvanja doda se malo brašna, obično jedna šaka, mada može i bez brašna. Dobro se izmeša i skine sa vatre. Nakon toga se razliva u obliku krugova. Kolač se zatim suši nekoliko dana na suncu. Mogu da se dodaju i orasi po želji – kaže Zlatomir Milovanović, koji godinama pobeđuje na takmičenju za najbolji šljivani kolač.
Vredne ruke domaćica uveličale događaj
U okviru Sajma održava se i manifestacija “Zlatne ruke” na kojoj je predstavljena materijalna i nematerijalna kulturna baština ovog kraja, kao i takmičenje „zdravičara“ koji slave šljivu.
