Шљива из Подгорине стизала је до Америке, била тајно оружје српских војника, а данас је један од наших највећих привредних потенцијала. Свесни те чињенице, у Осечини, највећем извознику суве шљиве у Србији, 14. пут у част том воћу организован је Сајам шљива. То је привредно-туристичка и културна манифестација настала са циљем да произвођачи представе своје производе и унапреде производњу.
Манифестација у част „краљице воћа“
У Подгорини шљиву зову “плаво благо” јер од ње у овом крају директно или индиректно живи од 60 до 70 одсто становништва. За њих „краљица воћа“ не губи тај статус чак и када не роди, или када јој је цена, као ове године, толико ниска да су је откупљивачи плаћали само 15 динара.
У Осечини су поносни на Сајам, захваљујући ком се овај крај развија.
– Сајам је сада међународног карактера и сваке године, осим наших пољопривредника, долазе нам гости из Словеније, Македоније, Босне и Херцеговине, Црне Горе. Осим што наши домаћини имају шансу да продају своје производе, тих дана наша варошица постане место у које долазе хиљаде људи. Сигурни смо да то мотивише Подгорце да наставе да се баве воћарством – каже Светозар Гачић, директор Туристичке организације “Подгорина”.
„Плаво благо“ Србије долази из Осечине
Да је шљива њихова шанса, показало се више пута кроз историју, од времена претка Подгораца, богатог трговца Тешмана Солдатовића, једног од највећих извозника шљива са простора Кнежевине Србије. Захваљујући визији чувеног трговца Солдатовића, начелника Рађевског округа, пре више од век и по сува шљива била је један од најзначајнијих извозних производа Србије.
Крај са милион стабала шљиве
Ту традицију наставили су потомци. Те 2006. године започели су манифестацију посвећену шљиви, са неколико једноставних жеља – да се о Сајму шљива у Осечини говори, да овде људи радо долазе и из ове варошице одлазе пуни утисака, а да им Подгорци буду добри домаћини, колико и шљиви по којој су познати и у чије име сваке године славе. Четрнаест година касније ова општина живи за време сајма који се одржава у последњој недељи августа, а вредни домаћини зараде довољно да своје засаде следеће године прошире бар за који ар.
– Нама је шљива све. Ово је крај где је гајење овог воћа традиција. Шљиве је имао мој деда, отац, а наставио сам и ја. Терен је такав да погодује гајењу, а кад је цена лоша, ми правимо ракију. Имамо своју сушару тако да нисмо принуђени да нас откупљивачи уцењују. Ми од шљиве живимо. Код нас не могу да се гаје друге културе. Ове године је родило да не можемо да покупимо – каће Томислав Јанковић из Горњег Црниљева.
Сајам шљива доводи хиљаде посетилаца у овај крај
Да је њихов труд дао резултате говоре подаци према којима из године у годину Општина Осечина преузима водеће место по производњи шљива, приносу и прерадним капацитетима. О њиховом воћу говори се и у светској статистици. Под шљивама у овом крају је нешто више од 7% територије општине. Сваке године, сами или у сарадњи с Општином Осечина, домаћини засаде нове саднице шљиве на најмање 100 хектара. И не само у процентима, они добро баратају и са милионима. У Осечини има око милион стабала „краљице воћа“. Узорни пољопривредници Подгорине схватају да је шљива њихов бренд, привредни адут и шанса.
– Ја сушим шљиву, а последњих година највише зарађујем од чоколадиране суве шљиве. То је специјалитет. Продајем широм земље. Моји купци кажу да је то најслађи производ, а често се шале да чоколадиране шљиве никада не стигну до куће, већ их поједу док путују. Чоколадирам и суве смокве, кајсије, крушке, а недавно сам почео и орахе и лешник – прича Горан Симић, познати произвођач чоколадираног воћа.
Шанса је у прерађеном воћу
Трећина годишње производње суве шљиве у Србији произведе се овде, у Подгорини. Са 160 мини сушара и 27 индустријских тунела за сушење шљиве, сврставају се међу озбиљне прерађиваче воћа. У Подгорини поштују шљиву. Са сваког стабла шљиве убере се у просеку 28,4 кг. Нешто иде на сушење, добар део у ракију, а од остатка жене праве слатко и џемове.
– Слатко од шљива је 500 динара, џем је 300. Килограм суве шљиве на сајму продајемо од 150 до 250 динара. Ми на сајму продајемо и друге производе. На пример, слатко од шумских јагода је 600 динара, од вишања 500, од купина 400, од смокви 500, џем од малина 400, а ликери су 700 динара – прича Гордана Јанковић.
Сваке године око 200 излагача на сајму продаје шљиве и све што се од њих може направити. Овде склапају послове, и траже повољније услове да обнове опрему за сушење и прераду воћа.
Прилика за промоцију народне традиције
У овом крају размишљају да колач од шљиве заштите, јер је Осечина позната по “Шљивку”, који и данас на традиционалан начин праве домаћице.
– Колач од шљива се прави тако што се прво извади коштица из шљива, затим се оне поцепају и онда се дуго кувају. Шећер се не ставља, јер је то прави природни колач. Пред сам крај кувања дода се мало брашна, обично једна шака, мада може и без брашна. Добро се измеша и скине са ватре. Након тога се разлива у облику кругова. Колач се затим суши неколико дана на сунцу. Могу да се додају и ораси по жељи – каже Златомир Миловановић, који годинама побеђује на такмичењу за најбољи шљивани колач.
Вредне руке домаћица увеличале догађај
У оквиру Сајма одржава се и манифестација “Златне руке” на којој је представљена материјална и нематеријална културна баштина овог краја, као и такмичење „здравичара“ који славе шљиву.
