Inicijativni odbor za izgradnju spomen-kompleksa i Eparhija šabačka, uz finasijsku podršku države, planiraju da do idućeg Dana primirja, 11. novembra 2018. godine na planini Cer izgrade kompleks sa spomen obeležjem, simbol pobede i pomirenja u Prvom svetskom ratu. Ovih dana usvojen je Nacrt o osnivanju privrednog društva „Spomen kompleks za očuvanje kulturno-istorijskih vrednosti i održivi razvoj Cera“. Kako plan predviđa, na prostoru od dva hektara trebalo bi da se izgradi vidikovac, visine 55 metara, u znaku stilizovanog krsta. Na obroncima planine, sa obe strane Cera, Jadra i Šapca, biće izgrađeni propratni sadržaji. U drugoj fazi planira se obrazovni centar, muzej Velikom ratu, pansioni, vinski podrumi i drugi sadržaji koji će turistički razvijati najznačajniju istorijsku planinu. Biće urađene i pristupne saobraćajnice, kako bi prilaz bio olakšan.
Kompleks sa spomen obeležjem
U tom datumu ima dovoljno simbolike da se vek kasnije dostojno obeleži. Prvi svetski rat, koji je iza sebe ostavio 20 miliona poginulih i 20 miliona ranjenih, okončan je potpisivanjem primirja u ponedeljak 11. novembra 1918. godine u Francuskoj, u departmanu Oaz (Rethondes, Oise).
Cerska bitka vođena je od 12. do 24. avgusta 1914. godine, a u istoriografiji se pominje i kao Jadarska bitka, jer su glavne vojne operacije vođene u slivu reke Jadar. Borbe su počele u zoru.
Cer – istorijska planina
Neprijateljskim snagama su se hrabro suprotstavljali predstražni odredi srpske vojske na Drini sve do 15. avgusta. Do prvog velikog okršaja na planini Cer došlo je u noći između 15. i 16. avgusta kod Tekeriša, a potom su teške borbe vođene sve do 20. avgusta na frontu širine 50 kilometara i pravcu Šabac-Tekeriš-Krupanj. Austrougarske snage, koje je predvodio komandant balkanske vojske Oskar fon Poćorek, imale su više od 200.000 ljudi, dobro naoružanih i opremljenih, koji su dejstvovali uz odličnu logistiku i sadejstvo moderne artiljerije. Pobedi Srba, pored toga, doprinela je ispravna strategija vrhovne komande, ali i iskustva u modernom ratovanju koja su stekli u Balkanskim ratovima. Austrougarske snage naterane su na povlačenje u noći između 19. i 20. avgusta, koje se nastavilo i narednog dana. U teškim borbama Austrougarska je imala oko 25.000 poginulih i ranjenih i više od 4. 500 zarobljenih oficira i vojnika. Na srpskoj strani iz stroja je izbačeno 16.045 podoficira i vojnika i 259 oficira, od toga je bilo 2.107 poginulih i 250 zarobljenih.
Bitka koja je zadivila svet
U izveštaju o porazu austrougarske vojske, austrijski novinar Ervin Kiš je napisao: „Armija je potučena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i paničnom bekstvu. Jedna potučena vojska, ne, jedna razbijena rulja, jurila je u bezumnom strahu prema granici (…) Sjajni su momci ovi Srbi, oni znaju da brane svoju zemlju“. Isterivanjem neprijatelja do Drine i završnim operacijama, od 21. do 28. avgusta 1914. godine, kada je oslobođen Šabac, okončane su takozvane cerske operacije.
