Iako je otpevao najslušaniji svadbarski hit, Miško Pavić ostao je gotovo anoniman u muzičkom svetu. Noću je bio pevač, a danju jedan od najpoznatijih šabačkih trgovaca. Za njega kažu da je najbolji pevač među trgovcima i najbolji trgovac među pevačima. Danas uveliko gazi osmu deceniju, peva za svoju dušu, a izdržava se od penzije stečene u trgovini.
Najpoznatiji svadbarski hit „Ustaj sine, ustaj rano moja“ Miško Pavić otpevao je davne 1979. godine. Dok se njegova pesma orila sa razglasa, a familija, prijatelji i mladenci veselili se pod šatorima, on je ostao skoro sasvim anoniman. Čak je u Americi, pevajući na svadbi kćerke svog prijatelja, morao da ubeđuje kolege da je baš on pevač kultne pesme.
-Na toj svadbi bili su Novica Negovanović, Tomislav Čolović i drugi poznati pevači. Ja sam dočekivao goste i pesmom. Kad su svi posedali, ja kažem Tomislavu da mi da mikrofon da otpevam “Ustaj sine, ustaj rano moja”. Tada me Novica upitao: “Ko peva tu pesmu?”. Ja kažem: “Ja”. A on meni: “Znam da sad ti pevaš, a ko peva inače?”. Kad sam mu potvrdio da je pesma moja, on nije mogao da veruje. Tada mi je ispričao da je na svadbi njegovog sina Dragana, Zoran Jovanović tu pesmu otpevao preko 40 puta. E sad zamislite koliko je ta pesma bila popularna u Americi, a da ne govorim o popularnosti u Srbiji. Ovde je bilo po 40 i 50 želja i čestitki, najviše na radiju u Valjevu – priča Miško Pavić.
Slika na LP ploči i poneko gostovanje na radiju za njega su bili jedni vid reklame, pa je ostao nepoznati pevač poznatih srpskih dvojki. Posle svakog nastupa i gostovanja obožavaoci su pisali pisma, želeći da saznaju ponešto o njegovom životu.
-Emisija na Radio Valjevu se zvala “Zaigraj, zapevaj” i ja sam tri puta tu gostovao. Prve godine, sećam se, dobio sam 4.500 pisama za pet dana. Tada sam slušaocima koji se prvi jave poklanjao ploče i prvi dan se javilo njih devet, a sledeći dan 1.700. Sećam se da me voditelj kroz šalu pitao, jer su to slušateljke tražile, da li sam oženjen i imam li decu. Na to sam ja odgovorio da jesam, te da moja žena ima dvoje dece. Usledila su pitanja da to pojasnim. Ja sam tada kroz smeh odgovrio: “Kod nas u Mačvi muškarci ne rađaju decu, već samo žene” – priča Miško i objašnjava da je to slučajno otišlo u program, ali da je bila duhovita dosetka.
Kada je čuo Miškove pesme, Safet Isović zvao ga je na audiciju u Sarajevo. Međutim, najveći uticaj da uplovi u pevačke vode imao je zemljak Janko Glišić, sa kojim je pevao u šabačkom Abraševiću još kao petnaestogodišnjak.
-Znajući šta treba njemu početniku, ja sam mu predložio da snimi pesme koje će se odmah pročuti u željama i čestitkama. Pesme za uspomenu mogao je snimiti kad hoće, ali pesme za radijske čestitke su tada bile najslušanije. Tada sam mu predložio da snimi “Osamnaest karanfila” i “Niko nije ko nas dvoje”. Sećam se da smo se vraćali iz Beograda i da smo u autu naučili da pevamo – priseća se poznati pevač i Miškov zemljak Janko Glišić.
Pevačkoj karijeri je prethodilo takmičenje pevača amatera, Raspevana jesen, na kojoj je Miško Pavić 1976. dobio prvu nagradu stručnog žirija. Nakon toga snimio je prvu pesmu “Niko nije ko nas dvoje”, koja je odmah postala hit. Međutim, tada nije bilo mnogo snimatelja i fotografa, pa su samo retke fotografije svedoci njegove popularnosti.
-Imam ovu fotografiju iz 1980. godine iz Zagreba kad je bilo 10.500 ljudi. Drugo ništa nemam snimljeno – pokazuje fotografiju na kojoj nastupa u crnom elegantnom odelu sa svojim orkestrom.
A nakon nastupa pred nekoliko hiljada ljudi, Miško se vraćao svom poslu koji je počeo da radi pre nego što će postati pevač. Bio, je, kako u šali kaže, najpoznatiji pevač, ali među trgovcima, i najveštiji trgovac među pevačima.
-U trgovini sam radio od 1964. godine. To sam mnogo voleo i dosta sam postigao u toj oblasti. Bio sam mnogo poznat kao trgovac, pa sam čak 1986. godine osnovao i Udruženje trgovaca u Šapcu i četiri godine bio predsednik. Nije me interesovala mnogo pesma, više sam voleo taj posao koji sam započeo prvi i nisam hteo da prekidam. Vikendom kada sam nastupao, nikad nisam ostavio radnju da neko drugi otvori. Vraćao sam se iz Bosne, iz Banja Luke, u četiri sata ujutro, onda odspavam dva sata, ustanem, tuširam se brijem i idem na posao – priča Miško koji je uveče bio pevač, a već ujutro trgovac.
Stigao je i do Amerike, gde je na poziv Miroslava Ilića vikendom pevao u kafani, a radnim danima radio u fabrici u Čikagu. I pored velike popularnosti njegovih pesama, ostao je običan čovek, u duši boem, a po profesiji trgovac i tvorac hitova koji i danas žive.
– Ja mogu da kažem da i sada, u moje vreme, bukvalno na skoro svakoj svadbi se svira njegova pesma. Ja se, verujte mi, svaki put naježim kad sviram i pevam tu pesmu. Mnogo ljudi ne zna da je pesma iz Šapca da je peva Miško, a ja se onda pohvalim kako je to ujak moje supruge, tako da onda ja malo porastem u toj priči – priča muzičar Ivan Živković.
I to nije sve, slučajnost je htela da umetničko ime dobije odmah po rođenju, iako je sam sebe svrstavao među trgovce a ne među umetnike.
-Ni u muzičkom svetu, ali ni u trgovini niko ne zna moje pravo ime. Samo otac i pokojni stric su me zvali Ranisav, a verujte da ni prvi komšija ne zna moje pravo ime – priča.
Snimio je pet singlova i dve LP ploče. Samo tri svadbe otpevao je za novac. Od penzije trgovca i danas živi. Zadržao je skromnost i jednostavnost dok peva ili sluša svoje najveće hitove.
