Arheološko nalazište Šančina, u selu Desić kod Šapca, čije istraživanje je započeto šezdesetih godina prošlog veka, ukazuje da je reč o lokalitetu starijem barem 1.500 godina od Stounhendža, a, prema procenama arheologa, najsličniji je rondeli u Engleskoj.
Iza svakog zamaha strugalicom ostaju reljefi sačuvanih arheoloških ostataka. Delovi keramike pronađeni ispod praistorijskog bedema, usred šume u Pocerini, svedoče da se radi o kraju kamenog i početku metalnog doba.
– Ja sam više puta rekao da je ovo 1.500 godina starije od Stounhendža, ali onih kamenih blokova, megalita – oni su došli u bronzano doba, a ovo je kraj kamenog i početak metalnih doba – kaže Momir Cerović, arheolog Narodnog muzeja Šabac.
Na površina od oko 220 metara kvadratnih do sada je otvoreno 12 sondi.
– Ovo ovde što ja sada čistim, gde se vidi ovo crnilo je u stvari prvobitni nivo života, prvobitna gazna površina. Pre 6.000 godina, kad se ovde živelo, živelo se na ovom nivou – objašnjava.
Palisadni rov sa jamama od masivnih drvenih stubova ukazuje da je ovde najverovatnije bilo sveto mesto.
– Dakle, u pitanju je neko svetilište, najviše indicija ide u tom pravcu zato što ovde nismo našli alate, da bi govorili o nekom radioničkom mestu – napominje arheolog.
Mada, postoje indicije da im je služilo i za osmatranje nebeskih tela.
– Vrlo je moguće da je ovde bila i neka solarna opservatorija, u krajnjoj liniji tako je protumačen i Stounhendž, Gošekov krug kod Lajpciga – da su to svojevrsne solarne opservatorije. A kad kažemo opservatorija, prva asocijacija je na nekakav teleskop. Oni to sigurno nisu imali, to je duboka praistorija, ali su i te kako imali potrebe da osmatraju nebo, nebeska tela – priča.
Kameni alat ukazuje kako su sekli materijale. Izglačani komad sa oštirm ivicama služio je da preseku kožu. Komadi od gline na kojima se vidi utisnuto drvo ukazuju da im je to služilo kao građevinski materijal.
Arheološka ispitivanja ovde su započeta 1967. godine, a nastavljena posle tačno pola veka. Za to vreme, od 2017. pa do danas, mnogo toga je otkriveno.
– Upravo u prvoj sondi, koju smo otvorili 2017. godine, otkrili smo bunar 6,5 metara dubok – kaže Momir Cerović.
Istraživanje se nastvalja intenzivno i ovog leta, kako bi se što više podatka dobilo o lokalitetu za koji se, između ostalog, zna i da je potpuno spaljen.
Iz serijala NASLEĐA TRAG. Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
