Археолошко налазиште Шанчина, у селу Десић код Шапца, чије истраживање је започето шездесетих година прошлог века, указује да је реч о локалитету старијем барем 1.500 година од Стоунхенџа, а, према проценама археолога, најсличнији је рондели у Енглеској.
Иза сваког замаха стругалицом остају рељефи сачуваних археолошких остатака. Делови керамике пронађени испод праисторијског бедема, усред шуме у Поцерини, сведоче да се ради о крају каменог и почетку металног доба.
– Ја сам више пута рекао да је ово 1.500 година старије од Стоунхенџа, али оних камених блокова, мегалита – они су дошли у бронзано доба, а ово је крај каменог и почетак металних доба – каже Момир Церовић, археолог Народног музеја Шабац.
На површина од око 220 метара квадратних до сада је отворено 12 сонди.
– Ово овде што ја сада чистим, где се види ово црнило је у ствари првобитни ниво живота, првобитна газна површина. Пре 6.000 година, кад се овде живело, живело се на овом нивоу – објашњава.
Палисадни ров са јамама од масивних дрвених стубова указује да је овде највероватније било свето место.
– Дакле, у питању је неко светилиште, највише индиција иде у том правцу зато што овде нисмо нашли алате, да би говорили о неком радионичком месту – напомиње археолог.
Мада, постоје индиције да им је служило и за осматрање небеских тела.
– Врло је могуће да је овде била и нека соларна опсерваторија, у крајњој линији тако је протумачен и Стоунхенџ, Гошеков круг код Лајпцига – да су то својеврсне соларне опсерваторије. А кад кажемо опсерваторија, прва асоцијација је на некакав телескоп. Они то сигурно нису имали, то је дубока праисторија, али су и те како имали потребе да осматрају небо, небеска тела – прича.
Камени алат указује како су секли материјале. Изглачани комад са оштирм ивицама служио је да пресеку кожу. Комади од глине на којима се види утиснуто дрво указују да им је то служило као грађевински материјал.
Археолошка испитивања овде су започета 1967. године, а настављена после тачно пола века. За то време, од 2017. па до данас, много тога је откривено.
– Управо у првој сонди, коју смо отворили 2017. године, открили смо бунар 6,5 метара дубок – каже Момир Церовић.
Истраживање се настваља интензивно и овог лета, како би се што више податка добило о локалитету за који се, између осталог, зна и да је потпуно спаљен.
Из серијала НАСЛЕЂА ТРАГ. Пројекат је суфинансиран из буџета Града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
