Bio je lekar, a ne apotekar, kako mnogi misle. Komunista po opredeljenju, socijaldemokrata po širini shvatanja i humanista po načinu življenja, dr Borislav Bora Tirić postao je jedna od prvih žrtava okupatorske odmazde nad nedužnim građanima u Drugom svetskom ratu u Šapcu. Dve ulice u gradu zovu se po njemu, a kuća i dvorište, koji su posle njegovog streljanja pretvoreni u gestapovski, pa u komunistiki štab, čuvaju uspomenu na prvog specijalistu pedijatrije u okrugu, kako izgledom, tako i lekarskom praksom.
Bora Tirić – ugledni šabački doktor (Foto: privatna arhiva)
Masivna kapija u Karađorđevoj 47 krije jednu od najpotresnijih priča ratnog Šapca. Uglednog doktora, miljenika naroda i komunističkog aktivistu, u noći 20. na 21. avgust 1941. godine, odavde su odveli nemački vojnici na javno pogubljenje, za primer drugima. A primer je bio obrazovanjem, porodičnim vaspitanjem, plemenitošću, ideologijom bliskom čoveku i na posletku – nepravednom smrću.
Kapija i danas ima autentičan izgled (Foto: Distrikt)
Prvi specijalista pedijatrije u okrugu
Rodio se 19. marta 1987. godine u velikoj i imućnoj mišarskoj porodici, kao jedno od trinaestoro dece oca Milana i majke Mirke. Nakon osnovne škole, postaje marljiv gimnazijski đak, prelazeći peške svakoga dana po nekoliko kilometara do škole i natrag. Zbog ratnih godina osmi razred gimnazije završava 1919. Kao odličan đak biva oslobođen polaganja mature, i iste godine postaje student Medicinskog fakulteta u Zagrebu. Ipak, želja za znanjem vukla ga je dalje. Konkuriše za stipendije u Londonu i Pragu, i u Šabac se vraća da uči dva jezika, za potrebe potencijalnih studija. Na taj način prvi put dolazi u dodir sa marksističkom literaturom i revolucionarnim idejama. Zbog pogoršanja međudržavnih odnosa sa Britanijom, ne dobija stipendiju u ovoj zemlji, pa 1920. godine odlazi na studije medicine u Karlovim Varima. U to vreme postaje sve privrženiji komunizmu, a po diplomiranju 1926. primljen je u Komunističku partiju Čehoslovačke. Od tada njegov humanizam i težnja ka socijalnoj pravdi postaju jedno.
Zbog porodice se vraća u Šabac (Foto: privatna arhiva)
Imao je priliku da se dalje usavršava – postaje asistent na Dečjoj klinici i demonstrator na fakultetu u Pragu, gde su studenti prema njegovim skriptama polagali ispite. U međuvremenu se u Šapcu oženio suprugom Olgom, a dve godine kasnije dobija kćerku Svetlanu. I pored zagarantovane blistave karijere, nakon specijalizacije napušta Prag i vraća se u Šabac, da kao lekar i politički aktivista bude bliže porodici i narodu. Prvi specijalista pedijatrije u svom gradu, privatnu ordinaciju otvoriće 1930. godine, najpre u blizini Jankove škole, a zatim na pomenutoj adresi, gde je sagradio i spratnu kuću.
– Kuća i ordinacija podignute su 1938. godine. Kapija i dvorište, osim što je skraćeno, ostali su autentični. Čak su puzavica i lipa iz njegovog vremena. Dnevna soba kuće, u kojoj moja supruga i ja živimo, nekada je bila Borina ordinacija, a moja ordinacija pre je bila letnja kuhinja. Rad Borine ordinacije prekinut je njegovim streljanjem. Posle toga je ovde zubnu ordinaciju otvorio doktor Mileta Milanović, Borin zet, koji je oženio njegovu kćerku, moju tetku Svetlanu – priča poznati šabački stomatolog Buda Tirić, unuk Borinog brata od strica Spasoje, koji više od dve decenije ovde sa porodicom živi i radi.
Puzavica na zidu kuće iz Borinog je vremena (Foto:Distrikt)
Dečji lekar i crveni doktor
Nikada nije radio u državnoj praksi, a svi su ga upamtili kao omiljenog narodnog lekara. Uvek spreman da pomogne, odlazio je na teren u udaljena seoska mesta, a svoje usluge često nije naplaćivao.
– Moj deda je Boru čezama vozio u zabita sela, po snegu i svakakvom vremenu, da bi ukazao pomoć bolesnoj deci. Otuda se vraćao uglavnom bez dinara nadoknade – priča Buda i dodaje da ponekad ni medikamente nije naplaćivao. Za to je imao poseban fond.
– Ispred njegove ordinacije bila je čekaonica i u njoj oveća piksla sa novčanim prilozima pacijenata. Ako se desi da neki bolesnik nema novac da kupi lek, dr Bora bi uzimao novac iz te piksle, odlazio u obližnju apoteku i kupovao šta je potrebno – priča.
Kuća u kojoj je bila ordinacija Bore Tirića (Foto: Distrikt)
Doktor Tirić nije bio poznat samo po dobroti, nego i po odličnim dijagnostičkim sposobnostima, pa je u tadašnjim lekarskim krugovima njegov sud bio izuzetno cenjen. Dešavalo se da na konzilijumima, iako jedina oprečna, Borina se procena ispostavljala kao tačna.
– Dolazili su pacijenti i kod nas na Mišar. Deda je pričao da mu je jednom prilikom rekao: „Vidiš, Pajo, ovo dete boluje od tuberkuloznog meningitisa i od toga nema spasa.“ Moj deda, zdravstveno neobrazovan, gleda dete koje je veselo, igra se, nije mu jasno. Ali bilo je kao što Bora kaže, dete je ubrzo umrlo – seća se priča o čuvenom pretku.
Posebno je bio privržen porodici. Iako komunista, poštovao je tradiciju, pa je Božićnom slavlju i darovima pridavao veliku važnost. Takođe, nije mogao proći dan da pre posla ne ode u obilazak imanja.
– Ustajao je u 4 ujutru, i fijaker bi ga vozio put Mišara. Na klupi ispred imanja ga čeka otac, on siđe, šeta sa njim, i dok za njima ide fijaker, razgovaraju šta će se taj dan raditi. Onda bi odlazio na posao. Tako je bilo svakog dana.
Kuća i ordinacija sagrađene su 1938. godine (Foto: privatna arhiva)
Viđen je bio ne samo zbog lekarske prakse, nego i kao visoki funkcioner Komunističke partije Jugoslavije. Negovao je dobre veze sa Beogradom, Češkom, Rusijom i ostalim zemljama gde je ovaj pokret bio u povoju.
– Iz ovog kraja kod ruskog ambasadora Plotnjikova u Beograd, mogao je samo ko dobije potpis dr Bore Tirića. Pretpostavljamo da je bio sekretar Kominterne u Srbiji. Vodio je korespondenciju sa Pragom, na lekarskim izveštajima pisao partijske stvari i deda Spasoje ga pita kako otvoreno piše poverljive podatke, a on kaže „Pajo, svako pismo je cenzurisano, a ovo niko ne čita.“ Koliko znam, bio je predvodnik demonstracija u Šapcu 27. marta 1941. godine i to je jedan od razloga što je bio potkazan – priča šabački stomatolog.
Stomatolog Buda Tirić u svojoj ordinaciji (Foto: Distrikt)
Visok položaj u partiji i društvu zavredeo je zahvaljujućim iskrenim pobudama, bliskim socijaldemokratskim idejama. Verovao je u komunizam u svom najčistijem obliku, oštro suprotstavljen nadolazećoj nacističkoj pošasti.
– Tetka je imala fotografiju zabeleženu u ovom dvorištu, na kojoj za stolom pod lipom sede dr Bora Tirić, dr Dunjić, dr Ciganović, prota Pavlović i Dimitrije Ljotić. E sad zamislite Ljotića, koji vodi najdesniji nacionalistički pokret, a moj deda internacionalista i komunista, prijatelji su i sede za istim stolom – objašnjava Buda političke preokupacije svog pretka.
Porodična kuća Tirića u Mišaru (Foto: Distrikt)
Prva žrtva nemačkog terora u Šapcu
Uprkos glasinama o spiskovima za hapšenje, isključio je mogućnost, da kao dečji lekar, može biti streljan. Vera u ljudskost i važnost profesije, koštali su ga života.
– U kafani na mestu današnjeg solitera preko puta rimske kapije na ulazu u Veliki park, Nemci su sastavili spisak uglednih Šapčana za hapšenje. Njemu je dojavljeno da bi trebalo da se skloni, pošto je bio na spisku. Nije želeo da ide iz kuće jer bi ostavio suprugu i ćerku nezaštićene, a znao je i da bi porodica u Mišaru imala probleme – priča Borin imenjak i unuk, Borislav Milanović.
Borina kćerka Svetlana preminula je 2001. godine (Foto: privatna arhiva)
Sat i po iza ponoći 21. avgusta 1941. godine, pod izgovorom za pomoć ranjenom pripadniku okupacionih snaga, nemački vojnici snažno su zalupali na kućna vrata, prethodno srušivši drvenu kapiju. Doktor Bora mirno je sišao niz stepenice, u opkoljeno dvorište, iza kog je bio neiskorišćen izlaz za bekstvo. Kada je od supruge zatražio da mu donese tabakeru, uniformisano lice mu je na čistom srpskom reklo: „Doktore, neće Vam trebati“. Izveli su ga na ulicu, a nakon nekoliko trenutaka, čuli su se pucnji. Ujutru su dr Tirića i mašinbravara Milutina Vojnovića našli mrtve ispred „Šarana“, a streljano je još osmoro ljudi, među njima još jedan doktor – Bata Koen. Svi su obešeni na skveru na kraju Karađorđeve ulice.
– Krenuli su Donjošorskom ulicom, i na polovini puta, kod same česme, gde je sada trg, pucali su mu u potiljak. Ujutru su sve streljane, po naređenju, Jevreji obesiili za primer – kaže unuk.
Sat Bore Tirića sa kojim je streljan (Foto: privatna arhiva)
Prisutni su uspeli da sauvaju nešto od ličnih stvari, a sudbina se ponovo poigrala sa učesnicima ovih događaja.
– Konjskim kolima odvezeni su na Donjošorsko groblje i svi su sahranjeni u istu grobnicu. Moj drugi deda, dr Nikola Milanović, načelnik opštinskog saniteta i njegov kolega, u zajedničkoj raki stavljao je ceduljice svakome u mali džep. To je primetio nemački major, egzekutor, pa su i njega zakopali do vrata i tako ga držali 24 sata. Spasao ga je nemački pukovnik iz Beograda, za koga se ispostavilo da je sa dedom na istoj grupi studirao medicinu u Bordou. To mi je sve pričao deda Nikola – objašnjava Bora.
Posle doktora Tirića ostali su okrznut džepni sat, tabakera sa dve cigarete, okrvavljena maramica i neverica da je čovek poput njega stradao na tako bezuman način.
Rođeni unuk Bore Tirića (Foto: privatna arhiva)
Odlazi Gestapo, dolaze komunisti
Međutim, nevolje Tirića ovde se ne završavaju. Porodica u Mišaru, bila je u konstantnom strahu od nemačke odmazde, a u kuću u Karađorđevoj useljava se nemački štab. Supruga i kćerka rat provode u jednoj prostoriji pomoćnog objekta, i tu će ostati godinama, jer se po oslobođenju ovde useljava okružni komesar sa još nekoliko partijskih porodica.
– Čim su ušli u Šabac komunisti su konfiskovali dedinu kuću. Moja majka je tu živela do 1950, dok se nije udala. Zakonski je dobila presudu da se kuća vraća, međutim, to se nije desilo dok sekretar Komiteta na svoju ruku nije vratio ključeve tek 1963. godine – seća se.
Sahranjen je na Donjošorskom groblju, u delu posvećenom herojima narodnooslobodilačkog rata (Foto: Distrikt)
Lekar, a ne apotekar
Kad su sećanja na ove događaje već počela da blede, narodna apoteka u Masarikovoj 6. nazvana je po streljanom dečjem lekaru, pa se među novijim generacijama Šapčana stvarala zabuna o tome ko je on zaista bio. Doktor Bora dobiće i dve ulice u gradu – jednu na ulazu u Trianglu, i drugu, u rodnom Mišaru, blizu, a opet daleko od voljenih Tirića.
Iz serijala „ZNAMENITIH TRAG”. Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
