Zgrada Stare robne kuće „Nama“, zidana 1963. godine na mestu gde se do tada nalazio Hotel „Pariz“, a malo dalje u prošlost, pre Prvog svetskog rata, i istoimena gostionica, i danas je zdanje kod kog se Šapčani sastaju i gde trguju.
– Gde hoćeš da se nađemo?
– Kod Stare robne kuće.
– Dogovoreno! Čekam te kod stuba!
Svaki od tih stubova imao je poseban značaj za Šapčane koji su se ovde sretali, pričali, zastajkivali ili produžavali dalje. Bilo je to ponekad mesto za oglase, umrlice i različite poruke. Mesto sastajanja, druženja, rastajanja..
Razglednica iz pedesetih godina 20. veka na kojoj je hotel Pariz na mestu današnje Stare robne kuće (Foto: Međuopštinski istorijski arhiv)
Na tom mestu polovinom prošlog veka nalazila čuvena bioskopska sala Pariz. Na razglednici na kojoj je fotografija sa pogledom iz Karađorđeve, u prvom planu je zgrada SDK, podignuta 1937, koju je projektovao čuveni srpski arhitekta Bogdan Nestorović. Umesto Pariza, sada je tu Stara robna kuća.
Fotografija iz vremena gradnje Stare robne kuće (Foto: Narodni muzej Šabac)
Podignuta šezdesetih godina prošlog veka, kao jedina zgrada u Šapcu koja ima kolonade i predstavlja spomenik moderne arhitekture, jedan je od prepoznatljivih simbola grada.
Nekada reprezentativna građevina za to vreme, između glavne Pošte i Narodne banke, koja je pripadala preduzeću NAMA, bila je i ostala simbol odrastanja mnogih generacija.
Stara robna kuća na razglednici iz 1966. godine (Foto: Međuopštinski istorijski arhiv)
Prepoznatljivi simbol grada Šapca često se nalazio na razglednicama. U vremenu od izgradnje, kada je bila reprezentativno zdanje u samom centru, Stara robna kuća odolevala je vremenu.
Iz vremena kada je bila reprezentativno zdanje u centru grada
Stara robna kuća, osim po stubovima, izdvajala se i po fasadi koja se uklapala u ozelenjenu površinu ispred objekta. Zastakljeni sprat pružao je pogled na Karađorđevu ulicu, koja je u to vreme bila kaldrmisana.
Na robnu kuću pružao se pogled sa trga (Foto arhiva: Dragutin Petrović)
Ovo zdanje bilo je vidljivo sa svih strana, posebno sa gradskog trga. Na fotografiji iz 1982. godine dominira u užem gradskom jezgru Šapca, pre nego što je preko puta izgrađen poslovni objekat „Kifla“.
Simbol grada na Savi na razglednici
Retki primerci razglednica na kojima se vidi da u je to vreme Karađorđeva ulica bila prohodna za saobraćaj, ali i da ovaj deo grada, obiluje zelenilom, Zastavinim automobilima poznatim kao „Fića“, danas se mogu pronaći samo kod ljubitelja starina.
Rekonstrukcija je u toku (Foto: J. Gubelić)
U ovom zdanju koje je pravi predstavnik socijalističke arhitekture i deo je urbane celine sa razglednica Šapca, nekada se kupovala metraža, servisi za ručavanje, garderoba, čokoladne bombone. Posebnu vrednost imali su pokloni kupljeni u Staroj robnoj kući.
Najposećenija je bila upravo u periodu kada je ovde radilo preduzeće „NAMA“ i kada su se prodavali proizvodi iz cele zemlje. Kasnije, kada je propalo preduzeće, objekat je prodat. Tako su nestali TP„Nama“ koja je zapošljavala više od 1000 trgovaca, u preko 100 radnji.
Plan kako bi trebalo da izgleda posle rekonstrukcije (Foto: materijal iz projektne dokumentacije)
Ovog proleća objekat dobija novi izgled. Novi vlasnik robne kuće, preduzeće „Leon” iz Slepčevića, u rekonstrukciju zgrade investiraće 700.000 evra. Biće to, kako je najavljeno, moderan tržni centar sa liftom i pokretnim stepenicama, energetski efikasna zgrada od dve hiljade kvadrata.
Iz serijala „ŠABAC – OD MALOG PARIZA DO ČIVIJAŠKE REPUBLIKE“. Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
