Ljubav prema zdravoj hrani i tradiciji Ivanu Popović odveli su iz grada u selo. Danas na svojoj dedovini, u selu Kržava kod Krupnja, proizvodi džemove i zimnicu jedinstvenog ukusa, po posebnoj recepturi. Za ovu inovaciju dobila je priznanja Novosadskog sajma, a svakodnevno joj ga odaju i kupci, zadovoljni ukusom i mirisom plodova Rađevine, upakovanim u teglice.
Plodovi Rađevine u teglicama, mirišu na tek ubrano voće uzrelo na obroncima planine Jagodnje i najmirisnije bilje Sokolske planine. Originalnu ideju upakovala je Ivana Popović iz radoznalosti koju od detinjstva gaji prema domaćem i prirodnom, a nesvakidašnjem.
– Kao mala čitala sam recepte kao beletristiku. Obožavam sve što se tiče hrane i dobrog kvaliteta hrane, kako da na najbolji način namirnicu krajnjem korisniku pružite. Baš iz tog razloga su se i rodili svi ovi recepti. Borovnicu – lavandu možete da koristite kada želite jedno mirno nedeljno jutro, kada hoćete da uživate sa svojom porodicom. Onda, na primer, imamo džem od kupine sa aktivnim ugljem, koji jako dobro utiče na digestivni trakt. Trudimo se da spojimo tradiciju i najbolji plod, i da to na najbolji način spakujemo – priča mlada preduzetnica i pojašnjava da je ovde ključan način pripreme, temperatura na kojoj se voće kuva, a samim tim i vreme za koje je džem gotov.
Zato se kod njih ništa ne prepušta slučaju – voće se krčka na smederevcu, baš kao što su radile naše bake, a za sladak i istovremeno zdrav proizvod, dodaci ukusa dozirani su sa merom. Kad voće ispusti sladak sok, a slatko počne da „šapuće“ u šerpi, znak je da će to biti proizvod jedinstvenog ukusa.
– Ovde ima deset kilograma borovnice, a ima 3 odsto šećera. Najmanje ima šećera. I pred kraj kuvanja ubacuje se mlevena lavanda. Sve vreme mora da se meša, da ne bi zagorelo – objašnjava Aleksandra Marković, „desna ruka“ pogona gde nastaju ovi proizvodi.
A ideja je krenula sasvim slučajno, kada je Ivana, dolazeći na dedovinu, osetila potrebu da svojim rukama i od plodova iz Rađevine, koja rađa najlepše voće, pokrene svoju džemaru. Izazov je bio i da proizvod pronađe mesto na tržištu.
– Svake godine sam dolazila u svoju kuću ovde i spremala zimnicu. I tako se rodila ideja da bismo od toga trebali da napravimo brend. Da bismo trebali da pokažemo i drugima da iz naše njive može da izađe biznis. Ne vole ljudi strane reči, ali ovo je dokaz da od naših plodova može da se zarađuje – Ivana je ponosna na ono što je uspela.
Danas su to proizvodi od organskog voća meštana ovog kraja, koje rađa u netaknutoj prirodi na šest stotina metara nadmorske visine. Od njega nastaju neverovatne kombinacije zimnice, koja nikog ne ostavlja ravnodušnim.
– I tako se rodila ova naša višnja sa đumbirom. Ona ide uz feta sir, uz bele jače sireve, a slaže se jako lepo i sa crvenim mesom, tako da preporučujemo našim domaćicama da budu malo hrabrije u kuhinji i probaju neke neobične recepte. A sve naše teglice pozadi imaju i recepte kako bi se naši džemovi mogli konzumirati. To su uvek neki neobični recepti. Uz ovaj, recimo, to je pate od pačje džigerice – objašnjava.
Oni tradicionalni nađu se u kolačima, koje najčešće poslužuje baka, značajna pomoć i podrška. Njeni saveti i Ivanina preduzimljivost našli su se na pola puta do uspeha.
– Recepti su tradicionalni, a naš najmlađi član ekipe je tu tradiciju vratio, i recepte po tradiciji napravio – priča baka Zorka Mićić, misleći na unuku, po čijoj recepturi se spravljaju džemovi.
Ovde je nastavio da živi i magazin Ona, koji uređuje Ivanina majka Branislava. Sada je savremeniji u onlajn izdanju, ali ne zanemaruje priču žene iz ruralne sredine. Ona sa svojom porodicom, upravo pokušava da oživi jednu.
– Mislim da je žena na selu, potencijal koji bi ova zemlja trebalo da iskoristi. To su izuzetno vredne, pametne, sposobne žene, koje ne odustaju dok nešto ne završe. I ono što ih razlikuje od žena iz grada, po onoj „pojedi žabu ujutru“ – jeste da se najpre hvataju za najteži posao, pa onda sitnice. Kafu piju kad završe, i ne pričaju ružno o svojim muževima – u šali iznosi svoja zapažanja Branislava Mićić.
Sve to rade tri fantastične žene i daju primer drugima, kako se dobra ideja može spakovati u teglice. Upravo spoj generacija, u ovom slučaju iskustvo i moderan pristup poslu, doveli su ih do željenog cilja.
Zvanična potvrda za to stigla je i od Novosadskog sajma za inovaciju godine u agrobiznis sektoru, a sudeći po reakcijama zadovoljnih potrošača, ovo je tek početak.
Iz serijala „ONE MOGU SVE”. Projekat je sufinansiran iz budžeta Opštine Krupanj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
