Srpski muzej hleba – Jeremija u Pećincima, delo slikara Slobodana Jeremića, rođenog Šapčanina, nominovan je za nagradu Evropski muzej godine 2017.
Postavka etnografskih predmeta, oruđa i mašina
Ovaj neobičan muzej, nastao je 1995. godine iz ljubavi prema sopstvenom nasleđu slikara Slobodana Jeremića Jeremije. Putujući po Srbiji, Jeremija slika ali i istražuje, sakuplja etnografske predmete, oruđa, mašine, zapisuje običaje, a početkom devedesetih godina odlučuje da svoju kolekciju predstavi javnosti.
Ručna vršalica
Na prostoru od 1200 kvadratnih metara, u niz sukcesivno podignutih objekata, koje projektuje i realizuje sam Jeremija, smeštene su zbirke sa oko 2000 predmeta.
Predmeti za preradu pšenice i kukuruza
Osnovna koncepcija muzejske postavke ima za cilj da pokaže put zrna pšenice od “zemlje, preko hleba, do neba” korespondirajući tako sa ciklusima Jeremijinih slika ciklus “Zemlja”, “Hleb” i “Nebo”.
Predmeti pomoću kojih se nekada dobijalo brašno
Oko 2.000 predmeta razvrstanih u tri zbirke: etnografsku, arheološku i likovnu su izloženi na preko hiljadu metara otvorenog prostora i u objektima koje je podigao sam Jeremija, tako da je i sam muzej, pored njegovih izloženih slika, njegovo umetničko delo. Mnogi izloženi predmeti su i danas funkcionalni, tako da je moguće videti ih u radu. Među predmetima za mešenje, pečenje hleba, pripremu i služenje hrane posebno privlači pažnju engleska mašina iz 1920. godine.
Idejni tvorac, Jeremija, vizuelno dočarava priču o hlebu
U okviru muzejskog kompleksa nalazi se furuna za pečenje hleba, ognjište i crkva posvećena srpskoj Slavi. Odnedavno, tu je crkvica posvećena Sv. Nikoli.
Zbirka predmeta za mešenje i pečenje hleba
Specifičnost postavke ogleda se i u samom načinu prezentacije predmeta. Predmete je moguće direktno dodirnuti a određen broj predmeta postavljen je tako da se njihovo funkcionisanje može demonstrirati. Kroz demonstracije, predmetima se, bar na trenutak, vraća njihova nekadašnja funkcija a posetiocima se, uz zaglušujući zvuk ručne vršalice, krunjača i žrvnja koji melje, nudi autentičan doživljaj.
Zbirka oruđa za obradu zemlje i zbirka transportnih sredstava
Zbog snažnog uticaja ličnosti umetnika na koncepciju muzejske postavke kao i njegovog praktičnog angažovanja na njenoj realizaciji kroz celokupan muzejski kompleks provlači se ideja o Muzeju kao o još jednom Jeremijinom umetničkom delu.
Zbirka obrednih hlebova
Zbirka obrednih hlebova koja se čuva u Muzeju hleba je zbirka od posebnog značaja. Ovu zbirku čini 96 različitih vrsta hlebova koji su se kod Srba mesili za godišnje cikluse praznika i za običaje porodičnog ciklusa. Hleb je imao važno mesto u srpskoj običajnoj praksi i gotovo da nema običaja u kojima se ne mese različite vrste hlebova. Tokom vremena, obredni hlebovi doživljavali su mnoge transformacije i bili izloženi različitim uticajima, tako da se danas sreću u mnogo različitih oblika, naziva, motiva i namena. Za božićne praznike pripreman je veliki broj obrednih hlebova: česnica, božićni kolač i veći broj figuralnih hlebova “zakončića”. Tu su i svadbeni hlebovi mešeni nekoliko dana pre svadbe i različito su ukrašavani. Svatovska pogača je obredni hleb koji mesi svekrva od najboljeg brašna, ukrašava ukrasima od testa i daje svatovima koji idu po mladu. Sabornik je hleb koji se mesi kod mladine i kod mladoženjine kuće, ukrašava se cvećem, biljem i grančicom sa ptičicama.
Lepo ukrašeni svadbeni hlebovi
U okviru zbirke obrednih hlebova u Muzeju hleba nalazi se i zbirka poskurnika, slova ili pečata, koji su se koristili za ukrašavanje obrednih hlebova.
Slobodan Jeremić Jeremija rođen je u Šapcu gde je proveo detinjstvo i školovao se. Posle nekoliko godina provedenih u Beogradu, početkom sedamdesetih godina, odlučuje da napusti grad, preselivši se u selo Pećince. Od 1968. profesionalno bavi slikarstvom, imao je do sada 160 samostalnih i oko 250 grupnih izložbi u bivšoj Jugoslaviji, Italiji, Španiji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Holandiji, Japanu, SAD. Dobitnik je 30 nagrada. 1995. Osnovao je Srpski muzej hleba – Jeremija.
