Kada je socijalna služba majci Gorici(22) iz Velike Ivanče kod Mladenovca, oduzela jednomesečnu bebu, ljudi sa raznih strana pritekli su joj u pomoć. Među njima su i moleri iz Šapca, koji su trošnu porodičnu kuću Milojkovića pretvorili u pristojno mesto za življenje. Nesreća jedne majke postala je primer da nečije malo nekome može biti jedina nada.
Humanitarci na putu ka humanom zadatku
Centar za socijalni rad odveo je Goričinu bebu u privremeni smeštaj, a razlozi su, kako se pretpostavlja, nedostatak adekvatnih životnih uslova za gajenje deteta, i majčine smetnje u razvoju, iako je ona fizički u mogućnosti da se brine o bebi, u čemu joj pomažu roditelji i braća. Javnost u Srbiji i dijaspori, međutim, nije ostala nema na ova događanja, pa je brojnim komentarima na društvenim mrežama, ali i konkretnim reakcijama – pokrenuta je peticija protiv oduzimanja deteta, ponuđena je stručna pomoć da se Gorica dodatno obuči za podizanje deteta, kao i materijalnim donacijama, izašli su u susret porodici Milojković, kako bi se našlo što hitnije rešenje.
Slika kuće pre dobrotvornog rada
Među prvima je odreagovao šabački moler Nikola Prica, bez čije inicijative ova priča ne bi imala pozitivne izglede. On je okupio grupu svojih prijatelja molera, a usput, nenadano, zainteresovao mnoge ljude za čitavu situaciju. Rezultat je potpuno novi izgled i adaptacija kuće Milojkovića koja je bila u prilično lošem stanju.
„Kada smo tamo stigli, zatekli smo kuću u katastrofalnom stanju. Zidovi su bili pred rušenje, kuća je zidana od ćerpiča, a kreč je nanošen u slojevima koji su otpadali“, priča moler.
Neadekvatni vremenski uslovi, otežan prilaz kući i manjak vremena nisu omeli ovu grupu šabačkih entuzijasta. Neuglednu kuću, zidanu primitivnim materijalima, za manje od 24 časa neprekidnog rada, pretvorili su u pristojno mesto za življenje. „Zidove smo morali da armiramo mrežom, a koristili smo specijalni lepak koji se brže suši. Na kraju smo uspeli da improvizujemo rustični stil sa imitacijom greda“, kaže Nikola i dodaje da su od grubih radova u planu još izolacija, fasada, kao i preko potrebno kupatilo. „Našao sam keramičara koji mi je obećao pločice za kuhinju. Uskoro će im biti dozidano i kupatilo, bez čega se odgajanje deteta ne može zamisliti.“
Humanitarci u akciji
Da pomogne porodici u nevolji, odlučio se iz čiste velikodušnosti, uveren da bi svako od nas uradio isto za one kojima je pomoć potrebna. „Gledali smo reportažu na televiziji, i odmah nakon emitovanja supruga i ja smo razgovarali kako bi mogli da pomognemo. Složili smo se oko kreveca, oko stvari naše dece“.
Nikola je zatim došao na ideju da pozove svoje poznanike koji se bave istim poslom. Iako je bio spreman da snosi troškove puta do sela pored Mladenovca, za tim, na sreću, nije bilo potrebe. Dobra volja sedmorice šabačkih molera ga je pretekla, pa su se bez reči odlučili da pomognu.
Kratak predah za vredne Šapčane
Međutim, tu se ovaj niz humanosti ne završava. „Zvao sam molerske radnje Globeks i Swim 015, u kojima inače kupujem stvari za posao, da pitam može li materijal da se uzme na odloženo, ali su oni rekli da će dati besplatno sve što treba“.
Kao i mnoge, izreka „Kako seješ, tako žanješ“, često se uzima zdravo za gotovo, ali u ovom slučaju, ispostavilo se da narodna mudrost nije na odmet. Nikoli su se usluge koje je činio prethodnih godina posložile same, pa je tako usledila pomoć od mnogih ljudi sa kojima je sarađivao. Dovoljan je bio samo poziv. „Pre nekoliko godina sređivao sam radnju pekaru čika Ljubi, pitao ga da li bi dao nešto, pa je on dao 100 kilograma brašna.“ Molerska radnja Globeks kupila je šporet na drva, a radnik u ovoj firmi dao je svoj frižider. Bilo je i onih koji su donirali novac, a Nikolina žena sa prijateljicama sakupila je osnovne potrepštine za bebu, što će nastaviti da čini i u narednom periodu.
Novi izgled zidova
Nikola je i ranije, kada je bio u prilici, radio slične stvari, i skroman, kakav jeste, ne zaboravlja da pomene sve one koji mu u tome pomažu. Smatra da je to uobičajeni gest, te da o tome ne treba pričati. „Pre nekoliko godina sa prijateljima sam pomogao ljudima kojima je izgorela kuća. Kad vidim da neko nema, odradim nešto besplatno“, kaže šabački moler velikog srca.
I majstori i humanitarci
Nikola Prica u stalnom je kontaktu sa Milojkovićima, koji od pristiglih priloga kupuju osnovne kućne potrepštine i materijal za preostale radove. Materijalna i pomoć u bilo kom obliku neophodna je ovoj porodici kako bi povratak malog Nikole majci bio izvesniji. Nečiji minimalni doprinos dovoljan je da dečak odrasta u uverenju da ovaj svet zaista može da bude bolji.
