Njegovog oca violinistu Ahmeta Lekića, poznaju svi u Šapcu, a mladi Salko, porodični instrument odneo je dalje, čak u Izrael. Kao najmlađi član Jerusalimskog simfonijskog orkestra, sa samo 22 godine, svirao je u najprestižnijim svetskim koncertnim dvoranama, pa i pred samim Putinom, Merkelovom, Makronom.
Šabački đak (Foto: privatna arhiva)
Rastao je uz zvuke porodičnog instrumenta. Pradede Memiš Lekić i Slobodan Jovanović bili su solunski borci i violinisti. Zahvaljujući violini koja je prošla Solunski front i ostala naslednicima, muzička tradicija u ovoj porodici traje i danas.
– Ništa ne bi bilo bez violine pradede Memiša Lekića, koja se u amanet predaje s kolena na koleno. Ta violina omogućila je da podignemo kuću i othranila je nas četvoro dece – priča Salko.
Muzička legenda Ivri Gitls i Salko na Sardiniji 2016. (Foto: privatna arhiva)
U očevim rukama, violina se činila kao sasvim izvesna budućnost za najmlađeg i jedinog muškog člana Lekića. Iako je nasleđeni talenat uslov za velike stvari, škola je bila mesto gde počinje njegova priča. Prvi je u svojoj familiji postao diplomirani muzički umetnik, a priznanja na velikim republičkim i inostranim takmičenjima njegova svakodnevica.
– Uz tatu su me pratili zvuci violine otkad sam rođen i bilo je sasvim prirodno da nastavim dalje. Muzičku školu upisao sam da dam pečat onome čime se bavim. Skromni počeci izdvojili su me od uobičajene dečje sredine, zakoračio sam u neki drugi svet. Prvi sam u svojoj familiji završio Akademiju. Od samog početka za mene je postojala samo violina i ništa drugo. Isto bih uradio i u sledećem životu. Sada je ona deo tela, izabrali smo se uzajamno – kaže mladi umetnik.
Svira na francuskoj violini i nemačkom gudalu (Foto: privatna arhiva)
Na Muzičkoj akademiji imao je veoma važnu podršku profesora, koji su mu, kako kaže, na putu u svet umetnosti zamenjivali roditelje. Baš kao i porodici, i njima posveti svaki svoj izlazak na binu, u koncertnim dvoranama širom sveta. Neke od tih nastupa posebno pamti.
– U Budimpešti ove godine, nastupao sam sa svojim kamernim sastavom u čuvenoj dvorani Franca Lista. Možete li zamisliti utiske mladog izvođača u dvorani fantastične akustike u kojoj je nastupao sam List, čiji su zidovi ukrašeni portretima Baha, Mocarta, Hendla i sličnih velikana – ponosan je Salko.
Sa Gidonom Kremerom na Kolarcu (Foto: privatna arhiva)
Da pravi talenat mora biti primećen, dokaz je poziv sa jedne od najcenjenijih muzičkih akademija na svetu, zbog kog menja planove o nastavku studija u Beču i odlazi na drugi kontinent.
– Nakon uspešno završenih osnovnih studija na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, na veliko iznenađenje, dobio sam poziv sa Akademije muzike i plesa u Jerusalimu, od strane profesora i dekana Lihaja Bendaja. Profesor me je zapazio na drugoj godini studija, kada je boravio u Beogradu. Svideli su mu se moje izvođenje i odnos prema violini, do te mere da me se setio nakon dve godine, baš u trenutku kada sam nameravao da nastavim svoje master studije u Beču – priča ovaj talentovani mladić, čija se životna priča nastavlja u pravcu zasluženog uspeha. Ubrzo će dobiti priliku da sa svojim novim orkestrom stane pred velika svetska imena – između ostalih i državnike Rusije, Francuske, Nemačke.
– Već drugoga dana mog boravka u Jerusalimu pozvala me je direktorka „Jerusalimskog simfonijskog orkestra“ i saopštila da sam posle audicije dobio mesto u pomenutom orkestru kao njegov najmlađi član ikad, sa svega dvadeset dve godine. Zamislite koliko sam oduševljen bio samim prihvatanjem od strane takve institucije, uz mogućnost da sam dovoljno zaradim i finansiram boravak tamo – velikodušno su mi obezbedili punu stipendiju.
Počast uzorima (Foto: privatna arhiva)
Međutim, okolnosti u svetu, njegov boravak u ovom izraelskom gradu pretvorile su u nedostižni san. Umesto besplatnog školovanja u Jerusalimu, zbog aktuelne pandemije, kao i svi strani studenti, morao je da se vrati u svoju zemlju. Školska godina počinje 18. oktobra, a rad u orkestru i jedini Salkov izvor prihoda, onemogućen je do proleća. Zato traga za sredstvima koja bi omogućila da svoje master studije privede kraju.
Za njega će se tek čuti (Foto: privatna arhiva)
Vredan i istrajan u svemu što radi, ne odustaje kod prve prepreke. Za tako nešto ima valjane razloge, a nada se da će i njegov Šabac, koliko je moguće, učiniti za njega.
– Želim da nastavim svoje školovanje u Jerusalimu, jer živim u uverenju da završetkom master studija na vrhunskoj akademiji svetskog glasa mogu proneti glas o muzici i muzičarima sa ovog podneblja – ističe on.
U to ime, nedavno je u dvorištu svoje porodične kuće, u naselju Triangla, Šapčanima darovao solo koncert za pamćenje. Poštujući sve mere socijalne distance, za ograničen broj prisutnih, izveo je najveća dela Baha, Isaije, Krajslera, Paganinija. Reči hvale i oduševljenje muzičkih znalaca pročuli su se ubrzo po čitavom gradu.
