Miloš Jevtić (32) svoju sudbinu vezao je za rodni Bogosavac kod Šapca, gde na porodičnom imanju opstaje od svog rada. Tu je zasnovao porodicu, a svoju decu uči vrednostima koje je stekao baš u ovom domu. Na desetak hektara obradive zemlje gaji voće, a poslednjih godina, zbog isplativosti, bazirao se na jagode. Suočen sa svim izazovima, nije odustao ni kad je bilo najteže, a oduvek je znao da poštuje zemlju koja ga hrani. To je razlog i što je, nakon završene Srednje ekonomske škole, ostao na selu.
-Teško jeste – počinje svoju priču, a onda uzvraća pitanjem: “A šta u životu nije teško?!”.
U tu rečenici stala je sva mudrost ali iskrenost ovog mladog čoveka koji je, i pored mogućnosti da se zaposli i živi u gradu, odlučio da ostane na svom imanju.
-Kada sam završio srednju školu, upisao sam Policijsku akademiju. Međutim, kada sam bio druga godine, majka se razbolela i operisala kičmu. Tada sam morao da se vratim i pomognem ocu i bratu. Nismo finansijski mogli sve da izdržimo i tada sam odlučio da povećamo proizvodnju i da ostanem na selu – priča ovaj mladi čovek.
I danas misli da je ta odluka bila prava. Tu, na svojoj zemlji, podigao je malinjake, kupinjake, a zabeleli su se plastenici puni jagoda. U porodičnoj kući zasnovao je porodicu i dobio troje dece.
-Supruga je inženjer, ali smo srećni što smo na svojoj zemlji. Ona je uglavnom zauzeta oko dece, a pomaže joj i moja majka. Brat, otac i ja bavimo se poljoprivredom – priča ovaj mladi čovek.
Nije lako, kaže. Zavisi od vremenskih uslova, tržišta, konkurencije. Bude dana kada se u čoveku skupi sva težina života na selu. Ipak, ovde je srećan i ispunjen. Proputovao je svet, bio u prilici da živi u inostranstvu, ali se vratio korenima.
-Igrao sam u KUD „Abrašević“. Proputovao sam i video kako žive u drugim zemljama. Ipak, shvatio sam da je ovo moj put. Teško jeste, naravno, ali šta u životu nije teško. Ja radim ono što volim. Ukratko, za mene je bolje da budem sam svoj gazda – prepričava iskustvo koje je prožeto otuđenošću u koju se uverio putujući po svetu.
On je odabrao zajednicu i porodicu. Sa tim vrednostima je gajen, a njima danas uči svoje potomke.
Na imanju ima posla cele godine. Ovih dana može i najviše, jer jagode u plastenicima već su u cvetu. Za mesec dana krenuće i berba.
-Prve jagode očekujemo u drugoj polovini aprila. Imamo 2,5 ha jagoda, od toga se hektar nalazi u zatvorenom prostoru, a još hektar i po na otvorenom. Pored toga imamo 2,5 hektara maline 2,5 kupine – priča ovaj mladi poljoprivrednik.
Ovaj mladi čovek ne kuka, već radi. To je i siguran put ka uspehu, pa je zadovoljan životom na selu.-Od poljoprivede može a se živi. Potrebno je dosta rada i ulaganja, ali se na kraju isplati – iskren je Miloš.
Do grada ima sedam kilometara. Nema za čim da žali, niti od života više da želi. Folkloru će se vratiti kada bude veteran, do tada uživa u onom što mu pruža selo, njiva i pošten rad.
