„Šta su ljudi, pojedu pečenog vola“. To se desi svaki put kad bika i junicu ispeče Mijo Maštrapović iz Banovog Polja kod Bogatića. Do sada je na ražnju okretao više od stotinu, od 400 do 700 kilograma. Pekao je vola čak i na brodu, da bi mušterije bile zadovoljne. Želja mu je da peče svom sinu na svadbi, i tada će, kaže, tražiti najvećeg bika u selima Mačve.
Dok se vo na ražnju okreće, a pretop u kapljicama sliva u pleh, gosti već naslućuju da će biti dobro veselje. Za to vreme Mija Maštrapović raspaljuje vatru, da bi meso bilo meko unutra, a po vrhu hrskavo i ukusno. I tako godinama, od veselja do veselja.
– Ideja se pojavila 2014. godine kad su ljudi počeli to da traže. Inače sam radio svadbe, pa sam počeo i ovu uslugu da pružam – kaže Miomir Mijo Maštrapović.
U početku je brojao i pisao, i volove i kilograme, a kad je prešao stotinu, prestao je da računa.
– Najveći koji sam ispekao imao je 710 kilograma, a uglavnom idu oko 600 kilograma za naše svadbe – priča majstor.
Pripremao se, kaže, da usavrši zanat za svadbu svog sina, pa se za njega pročulo širom Mačve gde danas pokazuje svoje umeće.
Ovaj posao i ne može baš da radi svako, jer treba vola od nekoliko stotina kilograma ispeći da meso ne ostane živo, a preliv bude savršenog ukusa. Za to su tu njegovi članovi tima, uža i šira familija. Oni pripremaju preliv od krupno sečenog krompira, sa crnim lukom, šamipinjonima i začinima. I svi užvaju u svom poslu.
– Pripremamo preliv za meso. Kako se delje bik, tako sipamo preliv u plekove. Ide paprika, luk, šargarepa, krompir, ubacimo malo i suve slanine da dobijemo bolji ukus. Meso će da se krčka u plekovima, prebacuje se iz jednog u drugi, i tek kad je u petom pleku, tada se može servirati gostima – priča Željko Đukanović.
Drugi meze, a Mija samo dodaje vatru i premazuje vola. Za ovaj posao mora se biti majstor. Iako recept ne krije, iskustvo je njegov najveći adut. Traže ga za proslave, manifestacije i razna veselja, a posednjih godina i za rođenje dece, posebno muške. Ali nikad se nije desilo da se neko žali da je zafalilo.
Žalio se on ponekad, jer ipak ljudi ne razumeju da ovo nije lak posao. Ne samo da treba ceo dan biti pored vatre, već je važno da vo bude ukusan i pečen.
– Pekao sam na brodu bika, tu je bilo venčanje, matičar. Na raznim mestima, za razne prilike, pobede klubova, ulazak u napredniju ligu, uspelo je svugde.
I ništa to ne bilo tako, da Mija nije zanimljiv i duhovit čovek koji zbija šale na svoj i tuđ račun. Odaje ga i nadimak koji je dobio još kao dečak.
– Kad je išao u školu, učitelj je pitao šta je teže, kilogram gvožđa ili perja, Mija je rekao da je teže gvožđe. Na učiteljevo čuđenje, Mijo je rekao – hajde da ja Vas udarim kilogramom gvožđa, a vi mene perjem, da vidimo šta je teže, i tako mu je ostao nadimak Ludorija – priča prijatelj Slobodan Đukanović.
Deljanje je nejlepši deo posla. Kad se vo zarumeni, a sa plećki krene da se topi salce, prvi je znak da može da krene da odvaja parče po parče.
– Skida se jedan po jedan sloj, idu prvo ribići i parče po parče se spušta u manjerke i prokrčka se još 20 minuta. Zatim idu slojevi sa buta, a što ostaje se premazuje. Polako se radi – odaje Mijo tajnu svog zanata.
Uvek je u centru pažnje, a najviše kad meso zacvrči. Tada se publika okupi da čeka završnicu pečenja. Za to vreme majstori rade, i očima procenjuju kada je meso spremno.
A kad se završi, od umora prilegne i to je tek anegdota koja se po Mačvi prepričava.
– Kad se moj sin Dušan rodio i pekli smo bika ispred sale, počastili goste, Mija kao vrhunski profesionalac i čovek koji voli šalu, i kao i svi, da malo popije, odspavao je za stolom jedno dva sata. Kad se probudio kaže – nemoj da misliš da sam bio pijan, ja to zbog deteta, da nema problem sa grčevima. I tako je i bilo, hvala Bogu, dete mirno, moja supruga kaže – izgleda da Mija nije samo majstor, nego ima i druge sposobnosti – priča Milan Daničić.
Imao je Mijo razna iskustva koja danas rado priča. Sve se dobro završilo, kao i svaki put, Najvažnije je da gosti odu zadovolji i punih stomaka. Važno je da je na veselju bio pečen vo, ali još važnije da se smazao u slast.
Iz serijala MAČVANI BEZ PREMCA. Projekat je sufinansiran iz budžeta Opštine Bogatić. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
