За досадашњи успех и просек 10 на студијама хемије Природно-математичког факултета у Новом Саду, млада Шапчанка Мина Јанковић је међу 38 најбољих студената београдског и новосадског Универзитета, којима је плакету „Доситеја“ Фонда за младе таленте уручио председник Александар Вучић.
Она нема дилему када су велики снови и љубав према знању у питању. Наука је њен пут, а рад, таленат и упорност учинили су да се осећа посебно.
– Изузетан је осећај стајати на бини. С једне стране осећате велику част, а с а друге и велику одговорност да оправдате диплому и поверење које су вам указали. Леп је гест што друштво и држава мотивишу младе и препознају одрицање и залагање студената – каже Мина, која је са 23 године члан Српског хемијског и Биохемијског друштва Србије.
А залагања је током школовања било много. Носилац је Вукове дипломе у основној школи и Шабачакој гимназији, говори енглески, руски и италијански језик. Награде Природно-математичког факултета за постигнут успех током студирања, као и новосадског Универзитета за научни и стручни рад, само су нека од признања које је стекла, а сасвим извесно, рад у лабораторији још много пута ће је довести на бину.
За успех је захвална мајци, професорки математике и информатике у Шабачкој гимназији, без које је, нажалост, прерано остала, али која ју је припремила за све што следи.
– Мајка је и мени и брату усадила радне навике, али и љубав према природним наукама. Посебно ми је драго што сам, на иницијативу директорке Шабачке гимназије Маријане Исаковић, имала част да најбољој математичарки на Републичком такмичењу, недавно одржаном у мојој средњој школи, уручим награду под називом Лидија Јанковић, у знак сећања на моју мајку – прича.
Како сама каже, занимање се бира спрам љубави, а не перспективе. Ипак, њена одлука није била нимало лака, а превагу је однела жеља да буде најбоља у ономе што ради.
– Мој пут одабира факултета је био чудан и непредвидив. Мајци је велика жеља била да студирам медицину. Међутим, из личних разлога, осам дана пред пријемни сам решила да упишем фармацију у Београду. Сви су били у шоку јер нисам спремала математику него хемију и биологију за медицину. Ипак, положила сам пријемни и била 12. на листи. Онда сам, ипак, на татину сугестију уписала Фитомедицину на Пољопривредном факултету у Новом Саду. А потом сам у јулском уписном року сама села у аутобус, отишла у Нови Сад и уписала и Хемију на Природно-математичком – прича Мина, која се након првог семестра, проведеног на оба факултета, одлучила за своју прву љубав.
Данас зна да није погрешила. Зато су њене жеље велике и несебичне – да својим радом допринесе развоју науке у Србији, а најпре олакша живот онима којима је то најпотребније, за шта има и лични мотив.
– Током студија заинтересовала сам се за изолацију и карактеризацију биомолекула који би могли наћи примену у медицини као потенцијални цитостатици у терапији канцера. Волела бих да се и на мастер и докторским студијама бавим истраживачким радом у области биохемије и применом датог знања у медицини и фармацији и да на тај начин допринесем опоравку онколошких пацијената – каже ова млада Шапчанка.
Кад није уз књигу или у лабораторији, Мина помаже оцу и брату у породичној фирми, која се са великим успехом на светском тржишту бави производњом и пласманом садног материјала леске, а стиже и да се дружи, путује и ужива. Она скромно тврди да је тајна у доброј организацији, док њен осмех и свака реченица одају јаку вољу да посвећеношћу науци, себи, а сутра и другима, свет учини бољим.
