Gde otići kada vam nije dan, a ne ostaje vam se kod kuće? Mnogi Lozničani, bez sumnje, u najstariju i istovremeno jednu od najmodernijih ustanova kulture u njihovom gradu – Biblioteku Vukovog zavičaja.
Nije kliše, jer biblioteke više nisu samo mesto gde se izdaju naslovi koje nemate kod kuće. Marketinški rečeno, ova biblioteka nudi celodnevni sadržaj: različite dečje radionice, boravak u čak četiri čitaonice, od kojih je jedna opremljena računarima sa slobodnim pristupom internetu. Podrazumeva se dostupnost naučnoj i retkoj građi, prijatan ambijent, ljubazno i dobro informisnao osoblje, a večernji časovi rezervisani su za susrete sa omiljenim autorima, koncerte, tribine, izložbe. Kad niste u prilici da dođete lično, i vreme je pandemije, rad ovih ljudi i zanimljive literarne priče možete pratiti putem njihove Fejsbuk stranice i sajta. I za sve češće ljubitelje pisane reči van Srbije, u virtuelnom svetu Biblioteke ima mesta.
Kako je sve počelo?
Za biblioteku, čija tradicija traje preko vek i po, Lozničani imaju da zahvale velikim umovima svog kraja. Predlog i inicijativu za osnivanje „Podrinske sloge“, lozničkom proti Ignjatu Vasiću, dao je Vuk Karadžić. Zemlju za izgradnju čitaonice dao je sam prota, a kamen temeljac položio je Milan Obrenović, praunuk lozničkog vojvode Ante Bogićevića.
– Vuk Stefanović Karadžić, koji je „kumovao” ideji o neophodnosti ustanovljavanja organizovanog čitanja, i proti poklonio svoje knjige za buduće Čitalište, nažalost nije doživeo da vidi realizaciju svog sna. Čitalište je počelo sa radom četiri godine nakon njegove smrti – kaže Mirjana Pejak, direktorka Biblioteke Vukovog zavičaja.
Kulturni doprinos prote Ignjata Vasića je veliki. Organizovao je prvu pozorišnu predstavu u podrinjskom kraju, pisao je dnevnike 1800-tih godina iz perioda srpsko-turskih ratova na ovom prostoru.
– Fascinantna istorijska ličnost, kom smo se u izvesnoj meri odužili objavljaujući dve knjige reprinta njegovih „Dnevnika”, zahvaljujući Ministarstvu kulture i informisanja, koje je prepoznalo važnost projekta u okviru kog će, prvi put nakon 1862. godine biti štampan i „Ustav o stepenima srodstva iz Krmčije pisan, sa opštim pravilima o bračnom zakonodavstvu”. Zahvaljujemo se i Biblioteci Matice srpske, koja nam je iz svoga fonda stare i retke knjige, ustupila skenirani materijal ovog dela prote Ignjata Vasića – kaže direktorka.
Spoj tradicije i modernog
Da istorijske veličine svoje mesto nalaze i u novom dobu, dokaz je digitalna čitaonica Biblioteke, koja nosi protino ime. Prema rečima Mirjane Pejak, čitaonica „Prota Ignjat Vasić”, opremljena računarima i internet mrežom, zanimljiv je spoj tradicije i modernog, a naziv ovog odeljka biblioteke još je jedan način da se od zaborava sačuvaju ljudi koji ne smeju biti zaboravljeni.
Dug put do vodeće institucije kulture u gradu
U prvim godina od osnivanja, zahvaljujući stalnim članovima i njihovim donacijama, Čitaonica je u svom fondu imala oko 500 knjiga i dvadesetak domaćih i stranih časopisa. Taj broj je rastao, međutim, knjižni fond je dva puta uništavan u ratovima. Put do kulturnog težišta ovog kraja bio je dug – od, kako u Biblioteci vole da kažu, sobička u Vukovom domu, do prepoznatljive zgrade u centru grada, kojoj ne treba broj, jer na sebi ima godinu nastanka: 1868 .
Status samostalne ustanove dobila je 1987. godine, a 2008, Narodna biblioteka „Vuk Karadžić“, postaje Biblioteka Vukovog zavičaja. Značajan jubilej slavila je pre dve godine, kao dokaz da je ispunjena želja uglednih Lozničana da potomcima stvore prosvećenu budućnost.
I zaista, danas je Biblioteka Vukovog zavičaja moderna informaciono-obrazovna ustanova koja raspolaže sa oko 125.000 knjiga, u centralnoj zgradi i dva ogranka u Lešnici i Banji Koviljači. Pored izdavanja, obrade i nabavke knjiga i druge bibliotečke građe, njena najvažnija uloga u društvenom životu Loznice je popularisanje kulture.
– U prethodnoj godini realizovali smo 97 sadržaja među kojima su književne večeri, stručna predavanja i skupovi, izložbe, koncerti, radionice namenjene najmlađima. Oko 2000 novih članova, a od toga su brojna besplatna učlanjenja – naglašava direktorka i dodaje da je ove godine poseban akcenat stavljen na izdavačku delatnost.
– Izdavačka delatnost uspešno je predstavljena i putem društvenih mreža zbog epidemije. Oko milion dinara dobijenih po konkursima Ministarstva kulture i informisanja u tekućoj godini, donacija od 100.000 od Narodne banke Srbije za renoviranje dečjeg odeljenja – samo su uobičajen deo našeg svakodnevnog rada. Radili smo mnogo, i dobro, što nam potvrđuju naše pune čitaonice.
Uvek prisutni
Za vreme vanrednog stanja Biblioteka Vukovog zavičaja u Loznici nije prekidala svoj rad, a kako je direktan kontakt sa korisnicima bio onemogućen, svet Biblioteke postao je virtuelni. Fokus je stavljen na društvene mreže i sajt biblioteke, a ovaj model svakodnevne komunikacije sa sugrađanima su zadržali.
-Teško je sebe sagledati i sam se sa sobom odmeriti u sopstvenoj mikro-sredini. Zato nam mnogo znače, u ovoj godini uglavnom onlajn kontakti sa pratiocima iz Srbije i dijaspore, koji sa pažnjom i poštovanjem prate naš rad – ističe Pejakova.
Na istom mestu najmlađi i najstariji sugrađani
U sastavu Biblioteke nalaze se čak četiri čitaonice, Zavičajno, Pozajmno i Dečje odeljenje, Odeljenje naučne knjige i Odeljenje za obradu knjiga. Pored očuvanja i izdavanja literature, ova biblioteka neguje značajnu izdavačku delatnost najpre savremenih zavičajnih pisaca Loznice i Jadra, ali i dečjih naslova.
Posebnu pažnju posvećuju najmlađima, u želji da im ljubav prema knjizi usade od najranijeg detinjstva. Zato ne čudi što su mališani iz lozničkih vrtića, predškolci i prvaci ovde stalni gosti. Oni, zna se, ne plaćaju ni učlanjenje.
– U najlepšem smislu te reči, služimo narodu. Dokazali smo da biblioteku ne čine samo knjige i police, već neuporedivo više. Ne volim hermetičnost i kamernu tišinu. Kod nas je prirodno da odjekuje dečja graja danju, a uveče gusle. To naravno, ne remeti mir studentima i učenicima koji besplatno na raspolaganju imaju dve čitaonice, ni starijim sugrađanima, kojima smo takođe omogućili adekvatan prostor za čitanje – zaključuje Pejakova.
Iz serijala „NASLEĐE PODRINJA“. Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Loznice. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
