Distrikt
Kultura

MESTO GDE SVAKO NAĐE SVOJU PRIČU

Gde otići kada vam nije dan, a ne ostaje vam se kod kuće? Mnogi Lozničani, bez sumnje, u najstariju i istovremeno jednu od najmodernijih ustanova kulture u njihovom gradu – Biblioteku Vukovog zavičaja.

Tradicija duga vek i po (Foto: Biblioteka Vukovog zavičaja)

Nije kliše, jer biblioteke više nisu samo mesto gde se izdaju naslovi koje nemate kod kuće. Marketinški rečeno, ova biblioteka nudi celodnevni sadržaj: različite dečje radionice, boravak u čak četiri čitaonice, od kojih je jedna opremljena računarima sa slobodnim pristupom internetu. Podrazumeva se dostupnost naučnoj i retkoj građi, prijatan ambijent, ljubazno i dobro informisnao osoblje, a večernji časovi rezervisani su za susrete sa omiljenim autorima, koncerte, tribine, izložbe. Kad niste u prilici da dođete lično, i vreme je pandemije, rad ovih ljudi i zanimljive literarne priče možete pratiti putem njihove Fejsbuk stranice i sajta. I za sve češće ljubitelje pisane reči van Srbije, u virtuelnom svetu Biblioteke ima mesta.

Značajan fond starih i retkih knjiga (Foto: Biblioteka Vukovog zavičaja)

Kako je sve počelo?

Za biblioteku, čija tradicija traje preko vek i po, Lozničani imaju da zahvale velikim umovima svog kraja. Predlog i inicijativu za osnivanje „Podrinske sloge“, lozničkom proti Ignjatu Vasiću, dao je Vuk Karadžić. Zemlju za izgradnju čitaonice dao je sam prota, a kamen temeljac položio je Milan Obrenović, praunuk lozničkog vojvode Ante Bogićevića.

– Vuk Stefanović Karadžić, koji je „kumovao” ideji o neophodnosti ustanovljavanja organizovanog čitanja, i proti poklonio svoje knjige za buduće Čitalište, nažalost nije doživeo da vidi realizaciju svog sna. Čitalište je počelo sa radom četiri godine nakon njegove smrti – kaže Mirjana Pejak, direktorka Biblioteke Vukovog zavičaja.

Čitalište nekada (Foto: Biblioteka Vukovog zavičaja)

Kulturni doprinos prote Ignjata Vasića je veliki. Organizovao je prvu pozorišnu predstavu u podrinjskom kraju, pisao je dnevnike 1800-tih godina iz perioda srpsko-turskih ratova na ovom prostoru.

– Fascinantna istorijska ličnost, kom smo se u izvesnoj meri odužili objavljaujući dve knjige reprinta njegovih „Dnevnika”, zahvaljujući Ministarstvu kulture i informisanja, koje je prepoznalo važnost projekta u okviru kog će, prvi put nakon 1862. godine biti štampan i „Ustav o stepenima srodstva iz Krmčije pisan, sa opštim pravilima o bračnom zakonodavstvu”. Zahvaljujemo se i Biblioteci Matice srpske, koja nam je iz svoga fonda stare i retke knjige, ustupila skenirani materijal ovog dela prote Ignjata Vasića – kaže direktorka.

Omiljeno mesto – nekad i sad (Foto: Biblioteka Vukovog zavičaja)

Spoj tradicije i modernog

Da istorijske veličine svoje mesto nalaze i u novom dobu, dokaz je digitalna čitaonica Biblioteke, koja nosi protino ime. Prema rečima Mirjane Pejak, čitaonica „Prota Ignjat Vasić”, opremljena računarima i internet mrežom, zanimljiv je spoj tradicije i modernog, a naziv ovog odeljka biblioteke još je jedan način da se od zaborava sačuvaju ljudi koji ne smeju biti zaboravljeni.

Najvažniji zadatak – očuvanje kulturnog nasleđa (Foto: Biblioteka Vukovog zavičaja)

Dug put do vodeće institucije kulture u gradu

U prvim godina od osnivanja, zahvaljujući stalnim članovima i njihovim donacijama, Čitaonica je u svom fondu imala oko 500 knjiga i dvadesetak domaćih i stranih časopisa. Taj broj je rastao, međutim, knjižni fond je dva puta uništavan u ratovima. Put do kulturnog težišta ovog kraja bio je dug – od, kako u Biblioteci vole da kažu, sobička u Vukovom domu, do prepoznatljive zgrade u centru grada, kojoj ne treba broj, jer na sebi ima godinu nastanka: 1868 .

Status samostalne ustanove dobila je 1987. godine, a 2008, Narodna biblioteka „Vuk Karadžić“, postaje Biblioteka Vukovog zavičaja. Značajan jubilej slavila je pre dve godine, kao dokaz da je ispunjena želja uglednih Lozničana da potomcima stvore prosvećenu budućnost.

„Radili smo mnogo, i dobro, što nam potvrđuju naše pune čitaonice” (Foto: Rade Rakić)

I zaista, danas je Biblioteka Vukovog zavičaja moderna informaciono-obrazovna ustanova koja raspolaže sa oko 125.000 knjiga, u centralnoj zgradi i dva ogranka u Lešnici i Banji Koviljači. Pored izdavanja, obrade i nabavke knjiga i druge bibliotečke građe, njena najvažnija uloga u društvenom životu Loznice je popularisanje kulture.

– U prethodnoj godini realizovali smo 97 sadržaja među kojima su književne večeri, stručna predavanja i skupovi, izložbe, koncerti, radionice namenjene najmlađima. Oko 2000 novih članova, a od toga su brojna besplatna učlanjenja – naglašava direktorka i dodaje da je ove godine poseban akcenat stavljen na izdavačku delatnost.

– Izdavačka delatnost uspešno je predstavljena i putem društvenih mreža zbog epidemije. Oko milion dinara dobijenih po konkursima Ministarstva kulture i informisanja u tekućoj godini, donacija od 100.000 od Narodne banke Srbije za renoviranje dečjeg odeljenja – samo su uobičajen deo našeg svakodnevnog rada. Radili smo mnogo, i dobro, što nam potvrđuju naše pune čitaonice.

Izdavaštvom podržavaju lokalne pisce (Foto: Biblioteka Vukovog zavičaja)

Uvek prisutni

Za vreme vanrednog stanja Biblioteka Vukovog zavičaja u Loznici nije prekidala svoj rad, a kako je direktan kontakt sa korisnicima bio onemogućen, svet Biblioteke postao je virtuelni. Fokus je stavljen na društvene mreže i sajt biblioteke, a ovaj model svakodnevne komunikacije sa sugrađanima su zadržali.

 -Teško je sebe sagledati i sam se sa sobom odmeriti u sopstvenoj mikro-sredini. Zato nam mnogo znače, u ovoj godini uglavnom onlajn kontakti sa pratiocima iz Srbije i dijaspore, koji sa pažnjom i poštovanjem prate naš rad – ističe Pejakova.

Od ljudi zavisi (Foto: Rade Rakić)

Na istom mestu najmlađi i najstariji sugrađani

U sastavu Biblioteke nalaze se čak četiri čitaonice, Zavičajno, Pozajmno i Dečje odeljenje, Odeljenje naučne knjige i Odeljenje za obradu knjiga. Pored očuvanja i izdavanja literature, ova biblioteka neguje značajnu izdavačku delatnost najpre savremenih zavičajnih pisaca Loznice i Jadra, ali i dečjih naslova.

Privilegovani članovi (Foto: Rade Rakić)

Posebnu pažnju posvećuju najmlađima, u želji da im ljubav prema knjizi usade od najranijeg detinjstva. Zato ne čudi što su mališani iz lozničkih vrtića, predškolci i prvaci ovde stalni gosti. Oni, zna se, ne plaćaju ni učlanjenje.

– U najlepšem smislu te reči, služimo narodu. Dokazali smo da biblioteku ne čine samo knjige i police, već neuporedivo više. Ne volim hermetičnost i kamernu tišinu. Kod nas je prirodno da odjekuje dečja graja danju, a uveče gusle. To naravno, ne remeti mir studentima i učenicima koji besplatno na raspolaganju imaju dve čitaonice, ni starijim sugrađanima, kojima smo takođe omogućili adekvatan prostor za čitanje – zaključuje Pejakova.

Iz serijala NASLEĐE PODRINJA“. Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Loznice. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Svideo vam se tekst?