Distrikt
Kultura

MESTO GDE SU SRPSKI OFICIR I REDOV GINULI ZAJEDNO

Na platou Mačkov kamen podrinske planine Jagodnja kod Krupnja, pohranjeno je na hiljade posmrtnih ostataka srpske i austrougarske vojske, sukobljenih na ovom prostoru u okršajima Prvog svetskog rata. Kraj ovog spomenika kulture barem desetak hiljada domaćih i stranih posetilaca godišnje čuje priču o srpskoj upornosti u odbrani otadžbine i o herojstvu 117 oficira, koji su, rame uz rame sa ostalim vojnicima, septembra 1914. život dali za konačan ishod dvomesečne Bitke na Drini.

Ulaz u spomen kompleks na planini Jagodnji (Foto: Distrikt)

Prema oceni istoričara i neprijateljskim svedočenjima, borbe na Mačkovom kamenu, vođene u periodu od 19. do 22. septembra 1914, tretiraju se kao najkrvavije borbe u celom srpskom pohodu. U dnevniku Oskara fon Poćoreka, komandanta austrougarskih balkanskih snaga, zapisano je da je 21. septembra izvešten o žestini borbe na Mačkovom Kamenu koja prevazilazi sve dosadašnje borbe. Ovo je bila bitka koja potire sva pravila ratovanja.

Memorijalni spomenik kulture od izuzetnog značaja (Foto: Distrikt)

Pripreme za drugi prodor austrougarske vojske u Srbiju, poznat kao Bitka na Drini, počele su 6. septembra 1914. godine. Srpska 1. armija na čelu sa generalom Petrom Bojovićem, potisnuće 6. austrougarsku armiju na greben Košutnja stopa – Mačkov kamen – Crvenje – Javornik. U jutro 19. septembra ofanzivu na Mačkov kamen započinje srpska vojska i u naredna dva dana ovde će se smenjivati napadi i protivodbrane obe vojske. Austrougari su osvojili kotu Mačkov kamen tek kad su se srpski vojnici sami povukli na rezervne položaje po podne 22. septembra.

Borbe vođene na koti 924 (Foto: Distrikt)

Zvanično, to je bio poraz zbog povlačenja, ali i velika strateška pobeda srpske vojske, koja je ostala u senci velikih pobeda na Ceru i Kolubari.

–              Bitka na Mačkovom kamenu imala je veliki udeo u samom stanju ratišta – austrougarska vojska je krenula preko Drine sa ciljem da razdvoji srpske snage i brzim prodorom stigne do Niša. Poznata je namera austrijskog vojnog zapovednika Fon Poćoreka da doručkuje u Tuzli, gde mu je bilo sedište, da ruča u Valjevu, a da večera u Nišu, gde se nalazila Vlada Kraljevine Srbije. Bitkom na Mačkovom kamenu je to osujećeno – priča Radovan Ristanović iz Turističke organizacije Krupnja.

Vojnici su se sudarali u gustoj magli (Foto: Distrikt)

Teško je tačno reći koliko je vojnika stradalo. Po nekim izvorima, za 14 dana septembra 1914. godine, u srpskoj vojsci poginulo je i ranjeno oko 12.000 boraca, i oko 16.000 austrougarskih. Neprijatelji su izveštavali Beč da su na 500 kvadratnih metara planine Jagodnje, samo 22. septembra izbrojali više od 800 srpskih i 1.200 svojih leševa.

Unutrašnjost kapele – rad Živorada Nastasijevića, brata čuvenog pesnika Momčila Nastasijevića (Foto: Distrikt)

Krvava bitka u kojoj je dominirala borba prsa u prsa, rvanje i klanje, naziva se još i oficirska bitka.

 – Ovde je poginulo 117 oficira, a negde oko 270 ih je ranjeno i izbačeno iz stroja. Oni su pružali vrlo važnu podršku svojim vojnicima. Dešavalo se da pukovnik jedinice započne komandu, a da je završi vodnik ili redov – kaže Ristanović.

To potvrđuju brojni primeri junaštva pojedinaca, koji su na ovom polju smrti zavredeli večnu slavu.

–              Posle zadnjeg juriša, koji je izvršio potpukovnik srpske vojske Dušan Purić sa svojim vojnicima i zatim poginuo, srpska komanda naredila je povlačenje prema Krupnju. Iz tog razloga se ta bitka tretira kao poraz – objašnjava on.

Najveći deo srpske vojske bio je skoncentrisan na ovom prostoru (Foto: Distrikt)

Tog 22. septembra 1914. godine Dušan Purić izdao je oficirima svog 4. puka istorijsku zapovest:

Vojnici, mi smo ovde došli da ginemo za otadžbinu. Komandiri ispred svojih vodova i četa, komandanti ispred svojih bataljona, a ja ću ispred svih. Za mnom! U juriš! Za slobodu i otadžbinu!

Svestan težine situacije, vojnike je ovim rečima poveo u istoriju, a sam postao deo nje.

–              On je poginuo u poslednjem jurišu i vojnici nisu hteli da ga ostave neprijateljskim vojnicima, nego su ga nosili sa sobom dva, tri dana. Tek na naredbu Vojvode Putnika morali su da ga sahrane.

Ovde su sahranjeni srpski i neprijateljski vojnici (Foto: Distrikt)

Ratni dopisnik pariskog Žurnala Anri Barbi izveštavao je i o herojstvu princa Đorđa Karađorđevića. On je, videvši kako srpske linije odstupaju, rezervni bataljon koji je oklevao jer je ostao bez zapovednika, poveo direktno u boj u kom je ranjen, rečima: Vojnici! Ja samprincĐorđe, sin vašeg kralja! Za mnom!

O krvavim borbama vođenim na planini Jagodnja možda najvernije svedočanstvo ostavila je čuvena srpska slikarka Nadežda Petrović, koja se ovde našla kao bolničarka Valjevske bolnice:

Borbe vođene na tom položaju bile su više no ogorčene i očajne, borbe za istrebljenje. Svi komandiri četa, komandiri bataljona, vodnici, 5 komandanata pukova, 5 potpukovnika iz devetog četvrtog prekobrojnog, četvrtog prvog i drugog poziva i 64 oficira iz 18 puka izginulo je i smrtno ranjeno a vojnika upravo je ostalo na polovini iz sviju pukova. Ima četa koje su ostale od 450 ljudi na 120 – pisala je slikarka porodici o užasnom stanju na ratištu.  

Materijal za spomenik sakupilo stanovništvo okolnih sela (Foto: Distrikt)

Kapela naMačkovom kamenu

Podizanje kapele na Mačkovom kamenu inicirao je 1925. tadašnji ministar građevine Milorad Vujičić uz podršku Organizacionog odbora, čiji su članovi bili tadašnji predsednik Narodne skupštine Ljuba Jovanović, guverner Narodne banke Đorđe Vajfert, dr Arčibald Rajs, kao i tridesetak najuglednijih građana Rađevine i Azbukovice.

– Projekat spomen-kosturnice poveren je arhitekti Momiru Korunoviću, omiljenom dvorskom arhitekti kralja Aleksandra. Kao i za krupanjske crkve, sav materijal za spomen-kosturnicu sakupljen je zahvaljujući sesoskoj mobi. Najveći deo materijala iskopan je na delu današnjeg sela Kržave i Planine, a do mesta kompleksa prenošen je volovskim zapregama. Posmrtne ostatke 1931. sakupio je i preneo medicinski deo vojske – kaže Radovan Ristanović.

Spomen hram Svetog Stefana Visokog u blizini kapele na M. kamenu (Foto: Distrikt)

Spomenik u vidu kapele sa zvonikom na čijem vrhu se nalazi krst visok je osam metara, a izrađen je od granitnih blokova. U unutrašnjosti kapele je fresko-ikona Bogorodice sa mladencem, rad slikara Živorada Nastasijevića, brata čuvenog pesnika Momčila Nastasijevića. Prostor oko spomenika je ograđen 1936. godine. Na stubovima kapije su dve spomen-ploče sa stihovima Vojislava Ilića mlađeg, a između stubova i nad vratima je natpis Otadžbina palim herojima.

Iz serijala „NASLEĐE KRUPNJA”. Projekat je sufinansiran iz budžeta Opštine Krupanj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Svideo vam se tekst?