Lozničanka Ana Vučetić za kćerkin prvi rođendan napravila je medenjake. Pet godina kasnije svoje umeće pravljenja kolača od meda pretvorila je u biznis kojim se slade ljudi širom sveta. I ne samo to, već uživaju u originalnim slatkišima.
Svaki detalj na medenoj kućici urađen je Aninom rukom. Svaki je originalan, nestvaran i jestiv, od testa do glazure. Izmaštan je u Aninoj glavi, oblikovan i oslikan njenim prstima i priborom.
– Sama procenjujem da li treba da bude gušća ili ređa glazura u odnosu na to šta treba da se uradi, da li je neki detalj zanimljiv, gde ide popunjavanje, ne postoje neki šabloni sa kojima radim. Znači, sve što vidite je mojom rukom urađeno i izmišljeno bukvalno iz glave – priča Ana Vučetić.
Krenula je od svoje Loznice, koju je prenela na medne kolače. Na medenjacima je oslikala lik Vuka Karadžića, grb grada i tradiciju njenog Podrinja. Onda je otišla korak dalje. Sve radi ručno i svaki medenjak je unikatan.
– Ne postoje dva identična. Apsolutno sve na njima je ručni rad i bukvalno u skladu sa temom i u skladu sa dogovorom onog ko naručuje i za koju priliku. Tako i meni dolazi inspiracija i tako nastaje cela ova priča – ponosna je Ana.
Glavni pomoćnik je kćerka Ružica. Ima pet godina, a počela je da pomaže majci kada je imala samo dve.
– Čak i kad ne pravimo medenjake, ja mami pomažem. Dok je seka u vrtiću, mi pravimo testo. Ona mi odvoji jedan deo i ja pomažem – priča petogodišnja Ružica.
Sada su aktuelni praznični motivi, ali može da uradi sve što neko zamisli. Ipak, na kraju, reakcije su nezamislive.
– Trudim se u devedeset pet odsto slučajeva da ih ja lično predam jer volim da vidim reakciju ljudi kada ih ugledaju uživo. Koliko god na slikama ili na snimku delovali tako skladno, potpuno je drugačije kada ih uzmu u ruku. Trudim se uvek da ih slikam što reprezentativnije, ali uživo je opet druga priča, kad se zapravo vidi koliki su i kako taj svaki detaljčić izgleda. Tada je uvek veća impresija – objašnjava ova majstorica.
Svoju malu umetnost sada je pretvorila u biznis, registrovala radnju i od svojih ruku živi, dok njeni slatkiši osvajaju i srca i dušu, kao ukras ili slatki zalogaj.
