Kako izgleda biti najbolji poštar, to zna Ljubiša Vuković iz Šapca koji je ovu titulu poneo za poslednji kvartal 2020. godine. Nikada nije tražio drugo radno mesto, niti povišicu, a oni koji ga poznaju kažu da je to priznanje zaslužio.
Ljubišu Vukovića u skoro svakom domu dočekuju sa osmehom, čak i kada u torbi nije penzija. Zbog toga je on za njih najbolji poštar.
Potvrda za to je i priznanje koje je dobio kao jedan od četvorice najboljih poštara u Srbiji za poslednji kvartal 2020. godine.
– Nisam očekivao. Radim kao i sada, i zove me šef. Kaže: “Imam da ti kažem jednu lepu vest. Sad su mi javili, proglašen si za najboljeg poštara u Srbiji.” I on se smeje, ne znam da li je stvarno – priča Ljubiša.
Preporučio ga je sadašnji, ali i minuli rad.
– Nikakve zahteve nije imao da prelazi na novo radno mesto, više vrednovano. Zadovoljan je svojim poslom, na njega nijedna reklamacija nikada nije stigla, a menjao je rejone razne po gradu. Gde god je radio, svugde su sa njim bili zadovoljni – kaže Adam Aleksić, pomoćnik direktora Regionalne radne jedinice.
To potvrđuju i u šabačkom naselju Kamičak gde poštu deli od marta 1999. godine.
– Baš smo srećni što je izabran za najboljeg poštara, on zaista to zaslužuje. Divan čovek – priča Mirjana Radovanović.
Ovaj posao radi tri pune decenije. U početku je razvrstavao poštu, a onda krenuo po terenu. Kako je bilo na početku, tako je i danas, po suncu, kiši, snegu, jer pošta mora stigne na vrème.
– Dolazio sam mokar kući. Nekad cipele budu pune vode. Ali sve to ide u rok službe – ne žali se on.
Biciklo mu je prevozno sredstvo, jer drugačije ne bi mogao.
– Da idem peške ne bih mogao jer mi je torba puna pošte. To je sve složeno po ulicama, ja ubacim u bicikl i krećem. To mi znači da ne nosim na leđima, otišla bi mi kičma – objašnjava.
Skromnost i strpljenje se isplatilo, iako uvek nije bilo lako. Međutim, on pamti samo lepo i baš tako pristupa svom poslu da bi svi bili zadovoljni.
