Pisac Milorad Panić Surep govrio je: „Moje Mačvane ćete lako prepoznati. Čim ih sretnete odmah se izdaju da najviše na svetu vole slobodu, šalu i trkačke konje“.
Tako je i danas.
Najbolji trkači i najbolji dzokeji ( Foto: J. Guberlić )
Poštovanje i ljubav prema konjima podjednako neguju i Pocerci. Oni znaju koliko su im ove plemenite životinje značile u njihovim teškim životima. Tamo gde oni nisu mogli da kroče, a mašine ni da priđu, prilazio je konj – orao, drljao, obrađivao zemlju. Svako drvo od kog su se ugrejali tokom zime, iz dubokih gustih šuma, izgukao je on. Nisu ih verni ljubimci izdali ni u ratu, ni u miru. Za šabački kraj, konj je sveta životinja. Danas zbog njegove lepote i spretnosti dolaze iz svih krajeva, da se dive njihovoj lepoti i navijaju za njihovu pobedu na konjičkim trkama. Tako je svih desetak trkačkih dana na šabačkom hipodromu, od januara do kasne jeseni.
Okršaj punokrvnih lepotana ( Foto: J. Gubelić )
Za posetioce konjičkih trka fudbal je sporedna stvar, čiju važnost zamenjuju galoperi na stazi. Sve se rešava u dva ili tri minuta, ali uzbuđenje ne posustaje. Muškarce u stopu prate žene, sa modernim šeširima koji se u novije vreme ovde podrazumevaju. Svako od njih ima svoju priču i dobar razlog zbog čega je uvek tu.
“Moj tata je davne 1952. godine iz Glavnoša uvezao prvu kobilu, onda su krenuli i dalje, iz Zobnatice i slično. Tako smo sa njima rasli. One su se kod nas ždrebile i umirale. Nikada ih nismo prodavali. Ta ljubav ne može da se opiše. Posebno sam emotivna kada ovde dođem”, priča Nevanka Šainović Rajkov.
Klađenje, druženje, uživanje ( Foto: J.Gubelić )
Nekada su za vreme verskih praznika i neradnih dana odgajivači koristili priliku da odmere snage i utreniranost svojih ljubimaca. Nadmetanja su se organizovala na seoskim drumovima, koji su često bili pretesni za konje i zaljubljenike u njihov galop. Načičkani građani, uz ogradu i pokraj puta, pratili su šta se događa i navijali, a konji su trčali po „šorovima“ i sokacima. Danas, utrenirani galoperi čak iz Italije trče u Šapcu.
Galop koji se prati sa puno pažnje ( Foto: J. Gubelić )
“Mi smo grlo Rozenfajer menadžerisali iz Italije. Dugo smo ga pratili, ali je vredelo. Nedavno je pobedilo u trci života svakog galopera – na Srpskom derbiju na Carevoj ćupriji. Znate, svi ovi konji vrede na desetine hiljada evra pa i do million. Za njihovo održavanje i trening izdvajamo oko pet stotine evra mesečno i uvek smo na gubitku, ali tu nije pitanje novca, već ljubavi koja se ne može ni sa čim uporediti”, objašnjava Jovan Ostojić.
Trke poseti nekoliko hiljada ljudi ( Foto: J. Gubelić )
Godišnje se u Šapcu održi trka koliko na svim ostalim hipodromima zajedno. Dolaze stari i mladi, a dovodi ih ljubav i na plus četrdeset, po snegu i kiši, a ko jednom dođe, mora opet.
