Dvadesetpetogodišnji Dušan Makević iz Pocerskog Metkovića, odlučio je da ostane na selu i nastavi da se bavi poljoprivredom. Uglavnom gaji stoku, ima plan da proširi proizvodnju, a neobično je da mladi poljoprivrednik svaki slobodan trenutak koristi da piše. Za sobom ima dve objavljene knjige, sprema i treću, a inspiracija mu, kako kaže, najčešće dolazi upravo na njivi.
Njegov dan počinje u šest sati. Polaže stoci, čisti štalu, a najveće zadovoljstvo mu je briga o tovljenicima. Zbog ljubavi prema selu, posle završene srednje škole, odlučio je da se posveti poljoprivredi.
– Trenutno imam jedanaest tovljenika, a plan mi je da u maju proširim na pedeset. Da bih to ostvario, potrebno mi je mnogo više prostora i objekata. Sve što konzumiramo u ishrani – mleko, jaja, sir, meso – potiče upravo iz sela i zato mislim da je ono naša budućnost – kaže Dušan.
Makevići obrađuju devet hektara zemlje. Imaju krave, bikove, svinje i koze. O svemu se brinu tri generacije, a najstariji među njima, deda Čedomir, ponosan je što je njegov unuk ostao na selu. Dušana
podržavaju i njegovi roditelji. Iako je prava retkost da mladi ostaju na selu, ne protive se njegovoj ideji.
Selo koje se nalazi nadomak Šapca ima perspektivu, a domaćinstvo, staro duže od jednog veka, ovom mladiću nudi sve što mu je potrebno. – Porodici je drago kada mlađe generacije odluče da ostanu na selu jer svaki roditelj voli da je njegovo dete uz njega, a kada je to njegova samostalna odluka, onda je to još draže. Stvar je izbora i razmišljanja unapred. Tu si svoj na svome. Ustaneš kada želiš, ne zavisiš od nečijeg uticaja. Svaki dan imamo raspored.
Ustajemo u pola šest, sledi doručak i zatim radi na njivi i sa stokom – govori Dušanova majka.
Članovi ove porodice čuvaju krave, što je retkost u današnje vreme, jer je to sada prevashodno farmerskog tipa, ali će uskoro i oni morati da pređu na moderni način poslovanja. To je neophodno jer imaju jednog člana u poljoprivredi koji ima inovativne ideje.
– Drago mi je što je ostao na selu, to je prvenstveno njegova odluka bila. Naše domaćinstvo postoji 102 godine i srećan sam što mi sin pomaže sa svim poslovima koje imamo svakodnevno da obavljamo –
priča otac.
Dok se većina trudi da svojim selfijima na društvenim mrežama pokaže gde su sve bili, kako su se proveli, šta su jeli i pili, ovaj mladić odlučio je da svakog dana objavi po jednu sliku sa svojim domaćim životinjama. Tako je krava Ružica završila na Fejsbuku i dobila na desetine lajkova. Tu je stigla i koza Belka, a Dušanov selfi iz tora sa životinjama oduševio je mnoge širom Srbije. Ovim postupkom želeo je da pokaže svu lepotu sela, ali i da se ne stidi mesta odakle potiče.
– Ne stidim se ničega, volim životinje, i ovim se trudim da podstaknem druge da nije sramota živeti na selu. Ovde vidim budućnost, jer se ponosim onim što jesam – priča za Distrikt ovaj mladić.
Kada završi sve poslove na imanju, vraća se svojoj drugoj ljubavi, a to je pisanje. Do sada je objavio dve knjige, a u planu je i treća. Inspiracija mu je uvek ista.
– Uvek nađem vreme za to. Uglavnom razmišljam o tome dok sam na njivi, kako bi mi vreme brže prošlo – kaže on.
Svoje knjige nedavno je prodavao u humanitarne svrhe i često je inicijator sličnih akcija. I zbog toga je ovo bilo vredno da se ispriča, upravo zbog vremena u kojem živimo i zbog onog koje nam dolazi.
