Pukovnik pilot Milenko Pavlović poginuo je na današnji dan 1999. godine, braneći nebo Srbije i dajući svoj život kako bi spasao mlađeg kolegu od sigurne smrti koja ga je čekala u neravnopravnoj borbi sa NATO lovcima. U njegovom rodnom Gornjem Crniljevu i dalje čuvaju sećanje na pilota heroja. Ovog 4. maja navršilo se 20 godine od pogibije pukovnika Milenka Pavlovića, komandanta 204. lovačko-avijacijskog puka. “Izlazi iz aviona, majku vam dečju, nećete vi da ginete, ja ću”, rekao je Milenko Pavlović svom mlađem kolegi i odleteo u neravnopravnu borbu Hrabro, kao i svaki put, i tog dana seo je u svoj “mig 29”. U operativnom centru 12 minuta kasnije odjeknule su reči: “Imaju me!” Bilo je to poslednje što je izgovorio heroj iz Podgorine.
– Njegov zamenik je bio dežurni. Pozvao ga je i rekao da će mladi pilot Ladiša da poleti, a Milenko je odgovorio da ne kreće dok on ne stigne. Međutim, dok je zamenik stigao na mesto poletanja, zatekao je samo mladog pilota, a kažu da je Milenko već uzleteo. Tada je Milenko rekao tom mladiću: “Izlazi iz aviona, majku vam dečju, nećete vi da ginete, ja ću”.
Poslednji let heroja iz Podgorine (Foto: J. Gubelić)
Uzleteo je i nikad se više nije vratio – priča Ljubiša Isailović, Milenkov drug iz detinjstva koji se brine o memorijalnom centru podignutom u čast hrabrom pilotu.
– Ne mogu da verujem da je prošlo 20 godina kada mi je rekao da je rat na pragu i da je pitanje kada ćemo i da li ćemo se videti – priseća se Ljubiša.
Još kao dečak maštao je da bude pilot (Foto: J. Gubelić)
Danas on živi od uspomena. Zajedno su pregazili Podgorinu u gumenim opancima, kupali se u Tamnavi…
Sa nestrpljenjem su čekali nedelju da makadamskim putem prepešače sedam kilometra do crkve u Donjem Crniljevu, a potom se vrate pašnjacima u Gornjem Crniljevu gde su čuvali ovce.
– Kad preleti neki avion iznad polja, on kaže: “Pogledaj gde smo ti i ja, Ljubo, još u gumenim opancima, a ljudi lete nebom”. Kad ga je učiteljica pitala šta želi da bude kad poraste, on je rekao da bi voleo da bude pilot, a ona se nasmejala. Pričaju ljudi da mu se godinama kasnije izvinjavala zbog toga – seća se Ljubiša.
Ljubiša čuva uspomenu na svog druga iz detinjstva (Foto: J. Gubelić)
Milenko je voleo da leti iznad rodnog mesta i pozdravi zemljake. Ovde je dolazio u lov, nije propuštao fudbal sa školskim drugarima. U spomen-domu heroja stao je ceo jedan hrabar ali kratak život, od dečačkih dana, kada je maštao da bude pilot, do ostvarivanja životnog sna. Sve to utihnulo je 4. maja 1999. Kaciga, oružje, mobilni telefon i lični predmeti nagoreli od eksplozije ostali su iza viteza koji je poslednju bitku izgubio blizu rodnog mesta. Tu je i deo aviona u kom je krenuo na poslednji let. U okviru kompleksa su i crkva i igralište FK Milenko Pavlović – Pilot.
Deo aviona nalezi se u rodnom mestu hrabrog pilota (Foto: J. Gubelić)
Majka Radmila i dalje živi u Gornjem Crniljevu. Poslednjih godina nema snage da priča za medije. Pre dve godine, kada sam je posetila, dugo smo se opraštale, deleći teret koji samo ona zna koliki je. Tada je ispričala da svako jutro prvo uđe u sobu uspomena, koju je pretvorila u sopstveni muzej. Isto počinje svaki njen dan.
– Dođem ovde i prvo kažem „Sine, jesi li majci poranio?“ Posle toga ljubim slike i stvari i dok ne izljubim sve, ne izlazim iz sobe – pričala je pre dve godine Radmila Pavlović. Sve što je nekada pripadalo heroju iz Podgorine, stalo je u dvadesetak kvadrata sobe gde je rođen. I danas je isto kao kad je poslednji put bio u ovoj sobi.
– On se sa mnom pozdravio. Onda je seo u kola, ali odjednom ponovo ustade, zagrli me i poljubi. Imala sam utisak da je predosećao nešto, da me je poljubio i samo što mi nije rekao „mama, ovo ti je poslednji poljubac“ – prisećala se tada majka.
Majka Radmila se nada da će biti proglašen herojem (Foto: J. Gubelić)
Milenko Pavlović je sahranjen 6. maja 1999. na Bežanijskom groblju. Njegovo delo je herojsko, ali iako je bilo govora, nikada nije proglašen herojem. Njegova majka se i danas tome nada, jer bi joj to, kako kaže, makar malo olakšalo život koji poslednjih 20 godina jedva da živi. Posthumno je odlikovan Ordenom za hrabrost i Zlatnom letačkom značkom. U opticaj je puštena marka sa njegovim likom. Milenko je iza sebe ostavio majku, suprugu i dvojicu sinova.
Ulica Milenka Pavlovića Pilota (Foto: J. Gubelić)
Da bi mu se na neki način odužili, opština Osečina donela je odluku da jedna od glavnih ulica ponese ime Milenka Pavlovića.- Milenko Pavlović je najveći heroj Podgorine još od braće Nedić 1804. godine, odnosno od Prvog srpskog ustanka. Bilo je heroja i za vreme Prvog i Drugog svetskog rata, ali do Milenka nismo imali nekog koga bi sa takvim ponosom isticali – kaže Svetozar Gačić, direktor TO „Podgorina“.
