Kamičak nije samo ime šabačkog naselja- to je priča o životu uz mirnu rečicu, nekada krvotok ovog kraja, danas skrivenu betonom. Naziv je ostao, a sa njim i duh ljudi koji su ga oblikovali u centar susreta, zanata, trgovine i boemskog života. Preko Kamičkog mosta prelazili su putnici i roba, a svaki korak odražavao je ritam grada.
Sećanja hroničara
Taj ritam predvodile su zanatlije i trgovci, a današnje ulice čuvaju atmosferu starog Šapca i nose je kao imetak koji podjednako pripada svima sa kamičkom adresom. Bogdan Sekendek, šabački istoričar i hroničar, autor knjige „Kamičak kojeg više nema“, beleži sećanja na ljude koji su stavili pečat na karakter ovog dela grada- od pesnika i muzičara do onih koji su svojim glasom i pričom dočarali život naselja.
Prema sećanjima hroničara, porodica Cicvarić je svojim muziciranjem obeležila kafansku i gradsko- boemsku scenu, a imena brojnih muzičara utkala su se u sećanja na nekadašnju varoš.
Kamenjak, nazvan po kamenoj kaldrmi, bio je tesno povezan s Kamičkom- delili su školu, groblje i svakodnevnicu.
Deo grada pod imenom Kamičak imao je mnogo radnji, kafana i kuća na prostoru koji su tada zvali Mala Mitrovica. Radnje su se nizale do ulice, a stanovi prostirali u dubinu dvorišta. Više generacija i porodica delilo je jedan prostor, pa se o svakome sve znalo. Tako su nastajali i autentični nadimci koji su otkrivali zanat ili karakter. Veći deo ulica bio je popločan turskom kaldrmom.
Na prostoru Mačvanske pijace, na mestu stare autobuske stanice, a sada Nove robne kuće, nalazio se Žitni trg. Najviše je bilo bakalnica gde se kupovalo, naročito pred velike praznike, na raboš, a kasnije, po predaji žita, otplaćivao dug.
Kako je naselje raslo
Ime Kamičak vodi poreklo od istoimene rečice koja je mirno proticala ka Majuru, a krajem sedamdesetih godina 20. veka zatvorena je iz higijenskih i urbanističkih razloga. Njeno postojanje ostavilo je neizbrisiv trag u nastanku naselja.
Razvoj Kamička počinje u prvoj polovini 19. veka, kada se Šabac širio izvan dotadašnjih granica. Prostor preko Baira, kasnije nazvan Nova čaršija, bio je jedna od prvih zona širenja grada, a potom je usledila i desna obala rečice prema Majuru. Izgradnja Kamičkog mosta omogućila je vezu grada sa Mačvom. Sa rastućom trgovinom rasla je i potreba za povezivanjem sa centrom grada. Istovremeno, svi putnici koji su dolazili iz Mačve morali su proći preko čuvenog Kamičkog mosta i osetiti miris svežeg pečenja i dima iz kovačnica.
Česma i dve lule- ritual svakodnevnice
Predanja kažu da je u blizini mosta postojala mala arterska česma sa dve lule iz kojih je tekla voda, mesto gde su se meštani okupljali da se osveže i razmene vesti. Razgovori su pod velikim fenjerom nekad trajali do kasno u noć. Na druženja su dolazili, ne samo iz naselja, već i iz udaljenijih delova grada. Tako su česma i njene lule uključene u neizostavni ritual svakodnevice ispunjene susretima i šalama, dok je stogodišnja lipa u neposrednoj blizini, koja se kasnije osušila, bila nemi svedok tih okupljanja.
Most- kapija Šapca
Most preko rečice Kamičak postao je deo saobraćajne arterije kojom je dolazila roba u Šabac- žitarice, alat, tkanine i drugi proizvodi za varošku pijacu. Budući da je jedno vreme zaista i imao ulogu strateškog ulaza u grad nazivan je i „kapijom Šapca“.
Tokom planskog urbanističkog razvoja tridesetih godina 19. veka, Kamičak je brzo napredovao. Ulica koja je nakon Drugog svetskog rata nosila ime Nebojše Jerkovića, a danas se zove Mačvanska, postala je srce zanatstva i trgovine. Nizale su se radnje kovača, kolara i opančara, dok je varoška pijaca bila mesto susreta gradskih i seoskih ljudi.
Za vreme Prvog svetskog rata most je delimično uništen prilikom povlačenja austrougarskih trupa, da bi 1921. bio izgrađen novi gvozdeni, kasnije zamenjen betonskim. Jedan od najbitnijih putnih objekata za život naselja i čitave varoši nastavio je da vrši svoju funkciju. Stanovnici i prolaznici sa mosta su osećali puls grada- svaki prolazak bio je deo šire priče o životu naselja.
Trgovina, zanati i društveni život
U međuratnom periodu, Kamičak je bio živa zona. Na obe strane puta i oko mosta pojavile su se radnje, magacini i zanatske radionice. Trgovci iz okolnih sela dovozili bi robu ka centru grada, gde su tezge na pijaci bile najživlje.
Društveni život se odvijao i u lokalnim kafanama u kojima su se sklapali poslovi i dočekivale zore uz pesmu Cicvarića, poput one „Kod bika“, karakteristične po specifičnim gostima i pričama. Pred Drugi svetski rat, Kamičak je bio poznat po malim prizemnim kućama, zbog čega su stariji Šapčani delove naselja poredili sa valjevskim Tešnjarom. Ratom je pogođeno gotovo celo naselje, a samo manji broj kvalitetno građenih objekata preživeo je razaranja.
Moderni Kamičak
Do 1980. godine ovde je postojala i autobuska stanica bez klasičnih perona. Prva veća stambeno- poslovna zgrada, Nova robna kuća, označila je početak modernog urbanog lica Kamička. Krajem 20. veka rečica je zatvorena u podzemni sistem, a most je nestao. Ipak, u sećanjima Šapčana ostao je simbol jednog vremena i svega što je u njega utkano- rada, trgovine, susreta i razgovora.
Vremenom, niske kuće sa doksatima i kapijama polako su nestajale pred modernom gradnjom. Deca su i dalje išla istim pravcem do škola, dok su nekada blatnjavi putevi asfaltirani i opremljeni modernim komunalnim sistemima. I poslednjih nekoliko godina Kamičak prolazi kroz novu, vidljivu urbanu transformaciju.
Danas je urbano naselje sa istorijom u imenu. Infrastruktura i javni servisi omogućili su normalan svakodnevni život, ali duh prošlosti ne posustaje. Svaka kuća, kaldrmisana staza i dvorište čuvaju priče starih zanatlija, glasove boema i mirise koji su udahnuli život ovom prostoru.
Iako su rečica i most prošlost, duh naselja teče kroz korake, osmehe i razgovore stanovnika. Prošlost i sadašnjost stapaju se ovde, a Kamičak i dalje pulsira trgovačkim, zanatskim i boemskim ritmom- srcem Šapca koje i danas kuca.
