Međunarodni dan žena – 8. mart nastao je u ime borbe žena za ljudska prava, a najpre prava radnica i poboljšanje radnih uslova. Prvi je obeležen u Americi 1909. godine. Decenijama kasnije, u velikim kolektivama preduzeća nastalih u doba državnog razvitka nakon Drugog svetskog rata u bivšoj Jugoslaviji, a kasnije i Srbiji, dan posvećen damama slavio se uz poklone i veselja.
Tačno devet decenija nakon prvog zvaničnog obeležavanja Dana žena, u Glasu Podrinja iz ratne 1999. godine vidimo kako su opštine mačvanskog kraja i najveće gradske firme u šabačkom nedeljniku svojim sugrađankama i zaposlenim damama čestitale ovaj dan.
Zorka, Metaloplastika, Podrinje, Elektrodistribucija, Vodovod, Dumača, Izgradnja, Proteinka, Nama, Jela, 1. maj – mnogi će na ovim stranicama prepoznati svoja preduzeća, od kojih danas mnoga i ne postoje.
Ovo je samo delić pažnje koju su dobijale i način da im se javno ukaže poštovanje. Da li su čitale novine, to je manje važno jer se cveće sa papirne čestitke u vidu buketa crvenih karanfila prenosilo u kolektive, zajedno sa drugim simboličnim, a u najbolje vreme i vrednim poklonima. Taj dan radile su kraće.
I ne samo to, proslave 8. marta, upravo u firmama, bila su za pamćenje. Nekad bez luksuza, u salama za sastanke, u organizaciji sindikata, a nekad u lokalnim kafanama i restoranima. I muške i ženske kolege slavile su zajedno. Važni su bili dobra atmosfera i negovanje duha zajedništva. O pravima nije bilo reči, jer su se prava znala i poštovala, a uz pesmu i čašu vinjaka svi su bili jednaki, i šefice i radnice u fabričkom postrojenju.
