Међународни дан жена – 8. март настао је у име борбе жена за људска права, а најпре права радница и побољшање радних услова. Први је обележен у Америци 1909. године. Деценијама касније, у великим колективама предузећа насталих у доба државног развитка након Другог светског рата у бившој Југославији, а касније и Србији, дан посвећен дамама славио се уз поклоне и весеља.
Тачно девет деценија након првог званичног обележавања Дана жена, у Гласу Подриња из ратне 1999. године видимо како су општине мачванског краја и највеће градске фирме у шабачком недељнику својим суграђанкама и запосленим дамама честитале овај дан.
Зорка, Металопластика, Подриње, Електродистрибуција, Водовод, Думача, Изградња, Протеинка, Нама, Јела, 1. мај – многи ће на овим страницама препознати своја предузећа, од којих данас многа и не постоје.
Ово је само делић пажње коју су добијале и начин да им се јавно укаже поштовање. Да ли су читале новине, то је мање важно јер се цвеће са папирне честитке у виду букета црвених каранфила преносило у колективе, заједно са другим симболичним, а у најбоље време и вредним поклонима. Тај дан радиле су краће.
И не само то, прославе 8. марта, управо у фирмама, била су за памћење. Некад без луксуза, у салама за састанке, у организацији синдиката, а некад у локалним кафанама и ресторанима. И мушке и женске колеге славиле су заједно. Важни су били добра атмосфера и неговање духа заједништва. О правима није било речи, јер су се права знала и поштовала, а уз песму и чашу вињака сви су били једнаки, и шефице и раднице у фабричком постројењу.
