Medicinska sestra Vera Gladović poštovanje svoje profesije osetila je nebrojeno puta za dve decenije rada, a sinoć su joj na oči krenule i suze. Posao u kom se mešaju ljudska patnja, nemoć i humanost, sastavni su deo njenog radnog dana. U Verinom slučaju i života. Na Internom odeljenju život je neizvestan kao u bilo kom drugom gde se on bori protiv smrti.
Komšije su joj aplaudirale, a ona je plakala (Foto: Distrikt)
Tu bitku ovde ponekad gubi, iako su i ona i njene kolege i koleginice uvek na braniku života. A da drugi poštuju njenu dobrotu, dokazale su joj komšije sinoć, gromoglasnim aplauzom.
– Ja živim van grada, tako da nisam znala šta se događa u stambenim naseljima. Međutim, moje komšije pozvale su me na spikepfon i počeli da aplaudiraju. Meni su krenule suze. Onda su mi ponudili da moj sin bude kod njih dok sve ovo ne prođe. Jutros me je pozvala moja drugarica i pitala da li sam čula aplauz. Rekla mi je: “Ja sam sinoć sa balkona aplaudirala za tebe”. Ponovo sam se rasplakala – priča Vera, koja je poznata u Šapcu po svom humanitarnom radu.
Ovaj emotivni trenutak, kaže, dokaz je da vredi sve ono što radi. Za ovaj posao odlučila se jer biti medicinska sestra podrazumeva voleti čoveka, a aplauz je dokaz da i ljudi ovu porfesiju vole i poštuju.
