Na reci Drini, u Prnjavoru, nedaleko od Šapca, održano je prvo srpsko ‘ajdukovanje. Radivoj Srdanović, koji je pre dve decenije započeo život na tadašnjem ostrvu na ovoj reci, sada je pozvao slikare da osete kako je kada se čovek vrati prirodom načinu života, bez struje i telefona, a pri tom ima sve što mu je potrebno. Priroda nadahnjuje i spaja nespojivo, a namera je da prihod od umetničkih dela nastalih u ovoj koloniji ode u humanitarne svrhe.
Nisu hajduci već umetnici, ali su na Drinu stigli zarad srpskog ‘ajdukovanja i to kod Radivoja. Dočekani uz hleb i so, stvaraće u neobičnom ambijentu, koji je poznati srpski nomad započeo 2003. godine, kada se preselio na Drinu da živi svoju slobodu, bez struje, vode i savremenih uslova života.
– Video sam iluzornost davnih decenija tog urbanog gradskog života, te vreve, trke i te užurbanosti. Video sam da to nije ono što ja želim jer danas ljudi lete supersoničnim avionima, po nekoliko stotina kilometara na sat i opet gledaju na svoj časovnik, i kažu: „Jao, Bože, već 15 minuta kasnim na poslovni sastanak u Nju Orleansu.“ Mene to ne zanima, zato sam ja ovde, lagano sa Bogom i prirodom, pa dokle stignem – kaže drinski nomad i domaćin ove kolonije Radivoj Srdanović.
A on se nije mrdnuo od prirode. Zato je odlučio da pozove umetnike da dožive Drinu, i ovekoveče je u umetničkim delima. „Odmetanje“ u divljinu polazna je tačka u ovoj avanturi, koja treba da rezultira autentičnim stvaralaštvom.
– Da nešto originalno napravimo u prirodi, da se okupimo, da ‘ajdukujemo, i otuda je radni naziv kolonije „Slikarsko na Drini ‘ajdukovanje“. Tik pored same reke, gde se možemo fino i družiti, odmoriti, a i slikari iskazati svoje znanje i talenat“ – ističe Mihailo Gligorić, jedan od gostiju.
A inspiraciju će tražiti u netaknutoj prirodi i predivnoj reci, koja treba da bude plodonosna i daruje ovim ljudima mogućnost da još snažnije iskažu svoj talenat. Jer što bolji rezultat ovog rada uz šum vode bude, i njihov će doprinos njihovim bližnjima biti veći.
Naime, planiraju da sve prihode od umetničkih dela poklone u dobrotvorne svrhe – Fondaciji „Novak Đoković“, koja je izgradila vrtić u Prnjavoru, školi i crkvi u ovom mestu.
– Hajde da se nešto lepo dešava, da Drina bude među nama, ona nas ne razdvaja, ona je tu. Da li neko piše poeziju, slika, glumi, da li gusla, svejedno je, emocija je bitna – priča Dragan Jovanović Rile.
Iz njene utrobe su i nestvarni kamenčići koji će biti deo mozaika, a koji mame svojim izgledom i bojom.
– Radim mozaik jedan, i već sam ga nanizao, a sada imam problem, kada se krećem pored Drine stalno zapažam nove razne boje, pogledajte kakva je to zelena boja. Ne mogu da ih obiđem, iako mi sada više ne trebaju dođem sa punim džepovima kamenčića – pokazuje svoje neobično blago iskopano iz reke Božidar Pantović.
Slikarsko hajdukovanje je ovde dovelo i Zorana Suvajca, sa druge strane Drine. Ovo je reka koja spaja i nadahnjuje.
– Sve što radimo, radimo da ovde ne postoje granice. To u jednom narodu ne treba da postoji. To su izmislili naši neprijatelji, a mi treba da budemo malo pametniji od njih – kaže on.
Nema sumnje da će u tome uspeti, jer je ideja da stvore dela i osete kako izgleda kada se čovek, poput Radivoja, vratio prirodi i živi po njenim pravilima i od njenih plodova.
