На реци Дрини, у Прњавору, недалеко од Шапца, одржано је прво српско ‘ајдуковање. Радивој Срдановић, који је пре две деценије започео живот на тадашњем острву на овој реци, сада је позвао сликаре да осете како је када се човек врати природом начину живота, без струје и телефона, а при том има све што му је потребно. Природа надахњује и спаја неспојиво, а намера је да приход од уметничких дела насталих у овој колонији оде у хуманитарне сврхе.
Нису хајдуци већ уметници, али су на Дрину стигли зарад српског ‘ајдуковања и то код Радивоја. Дочекани уз хлеб и со, ствараће у необичном амбијенту, који је познати српски номад започео 2003. године, када се преселио на Дрину да живи своју слободу, без струје, воде и савремених услова живота.
– Видео сам илузорност давних деценија тог урбаног градског живота, те вреве, трке и те ужурбаности. Видео сам да то није оно што ја желим јер данас људи лете суперсоничним авионима, по неколико стотина километара на сат и опет гледају на свој часовник, и кажу: „Јао, Боже, већ 15 минута касним на пословни састанак у Њу Орлеансу.“ Мене то не занима, зато сам ја овде, лагано са Богом и природом, па докле стигнем – каже дрински номад и домаћин ове колоније Радивој Срдановић.
А он се није мрднуо од природе. Зато је одлучио да позове уметнике да доживе Дрину, и овековече је у уметничким делима. „Одметање“ у дивљину полазна је тачка у овој авантури, која треба да резултира аутентичним стваралаштвом.
– Да нешто оригинално направимо у природи, да се окупимо, да ‘ајдукујемо, и отуда је радни назив колоније „Сликарско на Дрини ‘ајдуковање“. Тик поред саме реке, где се можемо фино и дружити, одморити, а и сликари исказати своје знање и таленат“ – истиче Михаило Глигорић, један од гостију.
А инспирацију ће тражити у нетакнутој природи и предивној реци, која треба да буде плодоносна и дарује овим људима могућност да још снажније искажу свој таленат. Јер што бољи резултат овог рада уз шум воде буде, и њихов ће допринос њиховим ближњима бити већи.
Наиме, планирају да све приходе од уметничких дела поклоне у добротворне сврхе – Фондацији „Новак Ђоковић“, која је изградила вртић у Прњавору, школи и цркви у овом месту.
– Хајде да се нешто лепо дешава, да Дрина буде међу нама, она нас не раздваја, она је ту. Да ли неко пише поезију, слика, глуми, да ли гусла, свеједно је, емоција је битна – прича Драган Јовановић Риле.
Из њене утробе су и нестварни каменчићи који ће бити део мозаика, а који маме својим изгледом и бојом.
– Радим мозаик један, и већ сам га нанизао, а сада имам проблем, када се крећем поред Дрине стално запажам нове разне боје, погледајте каква је то зелена боја. Не могу да их обиђем, иако ми сада више не требају дођем са пуним џеповима каменчића – показује своје необично благо ископано из реке Божидар Пантовић.
Сликарско хајдуковање је овде довело и Зорана Сувајца, са друге стране Дрине. Ово је река која спаја и надахњује.
– Све што радимо, радимо да овде не постоје границе. То у једном народу не треба да постоји. То су измислили наши непријатељи, а ми треба да будемо мало паметнији од њих – каже он.
Нема сумње да ће у томе успети, јер је идеја да створе дела и осете како изгледа када се човек, попут Радивоја, вратио природи и живи по њеним правилима и од њених плодова.